Легуминозама се могу приписати одређена својства неповољна са аспекта исхране домаћих животиња, посебно преживара.

Наиме, исхрана зеленом масом легуминоза, нарочито испашом, доводи лако до надуна грла. Опасност од надуна је већа уколико је легуминоза сочнија, млађа и веома богата протеинима. Ако животиња није навикнута на свежу легуминозу, знатно се повећава опасност од надуна. Да би се отклонила опасност од овога, животињама треба у почетку давати сено или сламу заједно са легуминозом, или ову зелену масу провенути. Једном навикнута грла ретко имају склоност ка надуну.


Други недостатак легуминоза, нарочито ако се користи као искључиво храниво, је неповољан однос калцијума и фосфора. Тај однос код луцерке је Cа:P 6-8:1, а потребан однос је 2:1.


Уз све то луцерка, црвена детелина и друге имају знатне количине естрогених материја које понекад могу неповољно да делују на полни жар и изазову лажни еструс.



Најзад, легуминозе садрже значајну количину сапонина што их чини неподесним за исхрану младих јединки, нарочито непреживара.


Закључак је да легуминозе представљају изузетно квалитетно храниво за исхрану стоке, нарочито у комбинацији са зрневљем житарица, када се и остварују максимални приноси меса и млека. Међутим када је то у дужем временском периоду једино храниво, долази до проблема нарочито код здравља животиња.



Дипл. Инг. сточарства Горан Јоксић