У пракси се често догађа да једна овца није у стању да отхрани два или више јањади. Дешава се да дође и до угинућа мајке у току јагњења, а јагње остане живо након јагњења. У оваквим случајевима мора се применити вештачка исхрана тј. помоћу цуцле.


Основно и најважније је да јагње ако је икако могуће посиса колострум и унесе антитела која ће га заштити од свих неповољних спољашњих чиналаца и очистити органе за варење од меконијума. Ако постоји могућност, јагње треба подметнути под овцу која се у приближно време ојагњила или може послужити колострум краве.




Приликом вештачког храњења посебан пажња се мора посветити хигијени, чистоћи судова јер уколико судови нису чисти може доћи до обољења желудачно цревног канала што је често узрок заостајања у порасту, појаве пролива па чак и угинућа.


После колострума може се доста успешно користити кравље млеко коме је на један литар додато два до три свеже размућена јајета. Млеко које се даје из боце мора бити загрејано на температуру од 35-40°С.

Количине су у почетку врло мале првог дана око 75 грама у пет до шест храњења, а касније се свакодневно повећавају. Температура просторије у којима бораве јагњад треба да износи око 15°С.




Дипл. инг. Славица Петровић