Крпељи су паразити топлокрвних животиња, а и човека. Сезонска активност, почиње им у пролеће и траје до касно у јесен. Ако су крпељи здрави, не представљају опасност по људе и животиње, али често преносе многе болести од којих су неке смртоносне ако се не открију и не лече. Сви крпељи су паразити, који пију крв свог домаћина и могу се наћи свугде у природи. То су зглавкари из реда гриња.



Деле се на две велике породице:

- Ixodidae ( шикарни или тврди крпељи)
- Argasidae ( стајски или меки крпељи).





Глава, грудни и задњи део чине им једну целину. Распрострањени су у приземном слоју рубних подручја шума, слоју грмља и ниског растиња, по високо травнатим стаништима.



У свом развоју, крпељ, пролази кроз три фазe:
- ларва,
- нимфа и
- одрасли облик.


Оброк крви неопходан им је усвакој од ових развојних фаза, па у току свог живота сиса крв три пута на три различита домаћина. Женка се чешће среће као нападач, јер само ако се насиса крви, може снести јајашца.


Величина крпеља разликује се зависно о развојном облику: као ларва, мери око један милиметар, а док је одрасла женка величине 4 до 5mm. Насисана крвљу, величине је зрна грашка и већа, живи око годину дана али може достићи старост и од 5 година.


Карактеристично је да има мали радијус кретања а удаљеност коју може прећи зависи од одраслог облика. Одрасли се може прошетати неколико метара у ширину у потрази за храном. Своју жртву не тражи активно као комарац, већ га жртве морају покупити. Он се попне на врх траве или гране грмља, и ту непомично чека да се приближи жртва. Када их животиња или човек дотакне, он се својим ножицама закачи и пређе на њих, па тражи повољно место на телу где се може оштрим рилцем забости у кожу и сисати крв.


За активност крпеља, врло је важна температура и влажност, због чега имају сезонску активност. Крпељи се заразе приликом храњења на шумским животињама а заразу могу својим убодом пренети на друге животиње и човека. Исто тако, узрочници болести преносе се са зараженог крпеља и на нове генерације, па су зато крпељи осим преносиоца и резервоари узрочника.


Савет:
Редовно прегледати стоку на постојање крпеља и у случају њиховог идентификовања уз стручну помоћ приступити начинима њиховог уклањања и даљег лечења животиње.



Гордана Вујаклија
дипл инг сточарства