Ћурка је најкрупнија домаћа живина и позната је као највећи произвођач веома квалитетног меса. Добар квалитет ћурећег меса се, пре свега, огледа у високом проценту протеина веома повољног аминокиселинског састава, ниском садржају масти, као и значајном уделу витамина В комплекса. Ове карактеристике сврставају ћуреће месо у намирницу погодну за дијеталну исхрану, при чему је цена ћурећег трупа на иностраном тржишту приближна цени говеђег меса, док је цена грудних мишића већа од цене бифтека.


Ћуретина је обавезан специјалитет на трпезама у време божићних и других празника у многим земљама Западне Европе и Северне Америке, али се све чешће појављује и на другим меридијанима. У нашој земљи ћуреће месо учествује са око 8 до 10% у укупној производњи меса живине, што је недовољно, мада се мора нагласити да се примећује тренд раста ове производње у последњих неколико година.



Ћурке не подносе затворене просторе, али су и скромних захтева, слично као и кокошке. У исхрани захтевају оброке са нешто већим процентом протеина, анималног порекла, али за разлику од кокошака могу да користе и храну са нешто већим садржајем целулозе, што омогућава да се лакше прилагођавају на паши, а све то доприноси да исхрана може бити јефтинија у односу на исхрану кокошака.





Постоје различите технологије това ћурака, у зависности од узраста, начина држања, начина искоришћавања и од хибрида који ће бити употребљен у тову. У зависности од узраста разликују се четири основне технологије и то: тов врло младих ћурака, тов младих ћурака, тов одраслих ћурака и тов ћурака кљукањем.


Тов врло младих ћурака је технологија това, која подразумева интензиван тов ћурака оба пола, а започиње се са једнодневним ћурићима и траје све до узраста од 12 до 16 недеља, када се достиже маса од четири до пет, па и више килограма, уз конверзију од 2 килограма потпуне смеше за килограм прираста. Међутим, мушка грла тешких хибрида се могу товити и до узраста од 22 недеље, када достижу масу од 9 до 14 килограма, док се женска грла тове до узраста од 17-18 недеља.