После залучења прасади младе назимице треба сместити у боксеве адекватне површине пода по грлу. Расположива површина пода по грлу треба да се повећава сразмерно повећању телесне масе.Површина пода по грлу може се израчунати по следећој формули:

Површина = Тм х 0,036м², где је Тм телесна маса грла.

Број назимица у групи такође има утицаја на њихову старост код полне зрелости. Показало се да је оптималан број назимица у групи износи 10-30.Назимице држане у много мањим или много већим групама полну зрелост постижу знатно касније.Код таквих назимица је појава тихог и нерегуларног естусног циклуса двоструко повећана у односу на оне назимице које се држе у групама од 10-30 грла.Осим тога значајно се повећава и број назимица с неразвијеним репродуктивим органима у узрасту 230 дана.

Смештај назимица старих 70-160 дана, заједно са кастрираним или некастрираним нерастима сличног узраста,као и у близини полно зрелих нераста,нема утицаја на њихову старост при појави пубертета.

Фактори амбијенталног климата, посебно трајање дневног фотопериода, значајно утичу на процес полног сазревања.Због тога назимице треба држати у светлим објектима,у којима је могуће контролисати температуру и вентилацију . Добро је да објекти имају испусте у којима се назимице могу слободно кретати.Ови испусти треба да имају надстрешнице које штите од директне инсолације.



Смештај назимица у потпуно затвореним објектима повећава појаву репродуктивних поремећаја,посебно када је реч о повећаној појави одложеног пубертета,тј. повећаног броја препубертетских анестија.Овај проблем се може превазићи тако што се назимице старе 70-120 дана преместе из затворених у објекте са испустима.

Висока амбијентална температура (преко 30 степени ) значајно повећава број назимица које не постижу пубертет ни до узраста од 230 дана.Наиме до ове старости,пубертет постиже око 90% назимица држаних у оптималним амбијенталним условима. Међутим,ако назимице држане на температури преко 30 степени,свега 30% назимица постиже полну зрелост до узраста од 230 дана.око половине ових назимица има цистичне јајнике.

Одвојено држање и исхрана приплодних назимица мора почети у фази пораста.Са око 25-30 кг женска прасад која по екстеријеру и пореклу могу бити употребљена за репродукцију издвајају се и хране одвојено од товних грла.У периоду пораста назимицама се морају обезбедити сви услови да испоље свој генетски максимум у смислу интензитета пораста,ефикасности искоришћавања хране и квалитета трупа,јер се на основу ових параметара обавља селекција свиња након завршеног перформанс теста.Према неким препорукама назимице у узрасту од 160-170 дана морају имати телесну масу најмање 90-100 кг и дебљину леђне сланине око 12 мм.



Да би се постигао циљ,назимице морају остварити животни дневни прираст од 520-620 грама.Након завршеног одгоја у кавезима,када назимице достигну телесну масу 25- 30 кг и старост од 80-90 дана обавља се њихово одвајање у посебне објекте или боксеве.Тада их треба хранити смешама које треба да омогуће пуно испољавање генетског потенцијала,када је у питанју интензитет пораста,ефикасност искоришћавања хране и квалитет трупа.Због тога у периоду перформанс теста храна мора бити квалитетна,са довољном концентрацијом енергије,довољним садржајем и квалитетом протеина,уз обезбеђење повећаног нивоа макро и микроелемената и витамина.

Потреба за протеинима подмирују се на основу структуре идеалног протеина за назимице у порасту.

Дипл.инг.Драган Јаковлјевић