Значајан број генетских и парагенетских фактора утиче, пре свега, на принос а у мањој мери и на промену састава млека. Наиме, расне одлике и индивидуална својства грла могу значајно утицати не само на принос већ и на хемијски састав млека, посебно % млечне масти. Са друге стране, храна и исхрана имају битан утицај на испољавање генетских својстава сваке расе, односно сваке јединке понаособ.

Поједине групе хранива нису једнако педесна за исхрану крава музара и испољавају специфичан утицај на ток ферментативних процеса у бурагу, производност крава и састав млека. При томе је специфичан утицај појединачних хранива на промену састава млека, посебно могучност повећања % масти у млеку.


Утицај расе на принос и састав млека

Годишња млечност и састав млека сматрају се расним одликама и ако унутар исте расе могу постојати мањи или већи екстреми у смислу пре свега количине млека, а затим и % млечне масти у њему. Заправо, расне одлике имају примаран утицај на количину произведеног млека. Краве холштајн, и холштајн-фризијске расе говеда селекционисане у САД и Канади представљају најмлечнију расу говеда.


Утицај лактације на млечност и састав млека

Током лактације мења се млечност крава и састав млека. Нормална лактациона крива показује брз раст почев од момента телења до 50ог дана лактације, када краве постижу максимум у производњи млека. После тога млечност опада по приближној стопи од 2,5% недељно и завршава се на приближно 2 месеца пред телење. У идеалним условима, стандардна лактација траје 305 дана, а период засушења 60 дана, односно производни циклус краве износи 365 дана или једну годину.


Утицај дужине живота на продуктивност и састав млека

Краве значајно повећавају своју млечност до приближно 5. године живота, односно, током прве три лактације. После пете године до приближно 8. и 9. године повећање је незнатно или млечност стагнира, а затим знатније почиње да опада. Ово повећање млечности у првих неколико лактација најчешће се објашњава повећавањем телесне масе грла и повећаног капацитета вимена у старијих крава.




Утицај муже на количину и састав млека

Највеће разлике у количини млека и заступљености масти у млеку јављају се током муже. При томе је на почетку муже посебно ниска заступљености масти, која затим постепено расте, и на крају муже тј. у фази домузивања, % масти је највиши. Утицај четврти вимена на количину млека такође је добро познат у пракси. Краве дају више млека иза задњих четврти вимена, него из предњих.

Број мужа у току дана утиче како на укупну дневну, тако и лактацијску млечност крава. Повећање броја дневних мужа утиче на повећање дневне количине намуженог млека. При трократној мужи млечност крава је за 20% већа него при двократној.

Поред наведених фактора, на количину и састав млека утичу још: утицај еструса, бременитости и здравственог стања, утицај исхране у периоду одгајивања, утицај исхране у периоду лактације, утицај услова средине и др.



Марко Вељковић
Дипломирани инжењер пољопривреде за сточарство