ЗЕЛЕНА ХРАНИВА
Могу се користити као паша или косити па давати животињама у стаји. Најчешће се користе у летњем раздобљу исхране.


ЛУЦЕРКА
Од свих легуминоза луцерка је најбоља храна за козе. Добар је извор беланчевина и калцијума. У оброке за козе мора се уводити постепно. Не треба давати превелике количине луцерке јер може изазвати надун.


ТРАВЕ
Козе боље искоришћавају зелену траву ако им се даје покошена него ако пасу. У напасању козе газе и прљају траву па на пашњаку остаје пуно неискоришћене масе. Траве су врло укусна и квалитетна храна ако се на време косе и спремају. Косидба се мора обавити пре класања (у влатању). Трава тада садржи највише храњивих материја. Траве се могу сејати заједно с детелинама као травно-детелинске смеше, које су такође врло квалитетна храна за козе.



КРМНО БИЉЕ СА ОРАНИЦА

СТОЧНИ СИРАК
Новији хибрди су прилагођени исхрани домаћих животиња; садрже мали удео штетних материја, имају мекшу и тању стабљику, више лисне масе, доброг су пораста након кошења. Покошена маса крмног сирка обично се након кошења остави да одлежи неколико сати; за то време се количина штетних материја смањи толико да није штетна за стоку па се козама може давати до 6 кг на дан; Сточни сирак даје велике приносе масе по јединици површине и квалитетна је зелена храна за козе.


СТОЧНИ ГРАШАК СА ЖИТАРИЦАМА
Даје велике приносе квалитетне зелене масе, Житарице су држач, а најчешће су зоб, јечам, пшеница и раж.


КУПУСЊАЧЕ
Не би их требало давати више од 1,5 кг на дан!
Могу се давати:
КУПУС,
КЕЉ,
СТОЧНИ КЕЉ,
СТОЧНА РЕПА,
ШЕЋЕРНА РЕПА,
СТОЧНА ШАРГАРЕПА,
КРОМПИР.
Дају се након муже да млеко не би попримило мирис.



ДИВЉЕ БИЉКЕ
Јестиве гранчице: ЈАСЕН, БРЕСТ, ЛЕСКА, ВРБА, ГЛОГ.
Јестиви корови: КОПРИВА.
Треба избегавати: ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ, БРЕСКВЕ, ШЉИВЕ.
Брст у исхрани коза треба користити само изузетно, за слабије продуктивне животиње.



СЕНАЖА
Сенажа се неоправдано мало користи у исхрани домаћих животиња, посебно у исхрани коза. Она је изузетно квалитетно храниво спремљено од провенуле масе траве или детелинско-травне смеше. Сенажа за козе мора бити најбољег квалитета, угодног мириса и укуса, без плесни. Само таква сенажа најбоља је храна за козе. Сенажа која се даје козама мора бити добро провенута (35 - 45% суве материје). Превлажна сенажа није за козе. Сенажа је храниво богато беланчевинама, калцијумом и фосфором. Даје се козама након муже да млеко не би попримило стране мирисе. Максимална конзумација сенаже = 4,5 кг на дан по кози.


СЕНО
Сено је добро храниво за преживаре - садржи сирова влакна, целулозу и лигнин. Мора бити природне зеленкасте боје и угодног мириса. Ако је кошено до фазе класања, садржи више хранљивих материја. Козе више воле сено које уз траве садржи и мало “корова”. Најквалитетније је детелинско сено и сено од мешавине детелина и трава. Ако је сено од мешавине детелина и трава, требало би у мешавини бити барем 50 % детелина.
СЕНО КОПРИВЕ Сено коприве врло је квалитетно, али и врло ретко коришћено сено.


СИЛАЖА
Силажа се такође мало користи у исхрани коза. Један од разлога за то јесте мало животиња у стаду, што онемогућава довољно брзо трошење силаже из силоса. Други је разлог страх да ће силажа изазвати пробавне сметње код коза. Имамо ли квалитетну силажу, добро спремљену и чувану, а без плесни, нема разлога да је не користимо у исхрани коза. Силажу у оброке коза треба уводити постепено да би се органи за варење козе прилагодили исхрани том врстом хранива. Дневно се сме давати до 4 кг силаже по кози. Кукурузна силажа је храниво богато енергијом, а сиромашно протеинима, калцијумом и фосфором. Даје се козама након муже да млеко не би добило стране мирисе.


СЛАМА
Слама мора бити чиста и здрава. Садржи пуно суве материје и влакана. Даје се уз исхрану великом количином концентрованих хранива, ако недостаје осталих волуминозних хранива.
Слама према квалитету: СЛАМА ЗОБИ, ПРОСА, ЈЕЧМА, ПШЕНИЦЕ, РАЖИ.





КОНЦЕНТРОВАНА ХРАНИВА
Концентрована хранива допунска су хранива у исхрани преживара. Концентрована хранива се дају крупно млевена. Немлевене житарице пролазе кроз органе за варење несварене. Ако су преситно млевене, могу изазвати ацидозу у бурагу. Делимо их на:

ЕНЕРГЕТСКА ХРАНИВА : кукуруз,јечам,зоб,раж,пшеница

ПРОТЕИНСКА ХРАНИВА : уљане сачме и погаче - сојина, сунцокретова, грашак, боб, пасуљ, грахорица…



НУСПРОИЗВОДИ МЛИНАРСКЕ ИНДУСТРИЈЕ:

МЕКИЊЕ (пшеничне) СТОЧНО БРАШНО.
Концентрована хранива дајемо козама у облику смеше више врста хранива. Смешу можемо направити на газдинству тако да у различитим процентима мешамо хранива која имамо или се могу куповати већ готове концентроване смеше за поједине категорије животиња. Купљене концентроване смеше садрже избалансиране количине појединих састојака и одређен садржај појединих храњивих материја, витамина и минерала. При изради смеша на сопственом газдинству потребно је пазити да у смеши буде довољно свих хранљивих материја.





Дипл.инг Зоран Козлина