Познато је да исхрана младунаца у првим, критичним данима живота највише утиче на нормалан раст и развој као и на целокупни здравствени билтен будућег производног грла. Отуда је и за младу јарад неопходно да се у потпуности спроведе правилан поступак исхране у току прве недеље живота.

Непосредно по рођењу, од примарног значаја је да јаре посиса прво мајчино млеко, познато у теорији пракси као колострум. Колострум је богат извор свих важних хранљивих материја, почев од градивних које чине протеини, затим масти и угљених хидрата које представљају енергеску компоненту, па до неопходних макро и микро елемената као и читавог низа витамина који условљавају биохемијске и физиолошке процесе у организму.

Његово дејство је поред тога изразито лаксативног карактера ,што у многоме помаже пробаву код новоређене јаради које немају потпуно формиран систем органа за варење. Међутим најважнија особина колострума (првенца),је да јарету обезбеђује тзв. пасивну имунизацију правовременим и непосредним уношењем антитела познатим као имуноглобулини, који се стварају и преузимају директно из мајчиног организма. Ово указује да се узимањем колострума обезбеђује примарна заштита од инфекција и различитих обољења у првим данима живота. Из тог разлога је значајно да јарад одмах после рођења што пре посиса прво млеко.Од коликог је значаја период првог подоја указује чињеница да вредност колострума ,односно ефикасност апсорбовања имуноглобулина нагло опада 12 сати по рођењу,а потпуно изостаје после 24 сата. Стручна испитивања и примењена пракса упућују да је преко потребно конзумирање колострума у првих 10 сати живота. У наредном периоду следи апсорпција имуноглобулина која се спроводи кроз цревни зид, што треаје од 12-24 часа. Младунци који не конзумирају колострум у првих 24 часа у највећем броју случајева угињавају веома брзо због одсуства заштите од поменутих ефеката.


Дакле, потребна концентрација имуноглобулина у крви младе јаради, зависи од неколико парметара које се односе на колострум.Пре свега зависи од заступљености антитела (имуноглобулина),од количине узетог колострума и од периода узимања колострума након рођења. У ситуацијама када јаре остане без мајке после порођаја,односно када коза ојари више јаради, или због неког патолошког фактора, тада недостатак колострума може да претставља озбиљан проблем.Настала ситуација се може превазићи преузи мањем колострума од друге козе која се ојарила у приближно истом периоду или да се користи наменски замрзнут колострум.


Као решење може се употребити и млеко краве које се енергергетски и протеински обогати додатком 2-3 свеже размућена јајета.



Замрзнути колострум може да се чува и употреблајва и преко годину дана, стим да се процес одмрзавања изводи на температури од 50 C. Мора се водити рачуна да се приликом одмрзавања посуда са колострумом не излаже директно извору топлоте, јер би се тиме уништио постојећи имуноглобулин и уз то смањила његова хранљива вредност. Препоручљиво је да се пре поступка одмрзавња процене потребе у колоструму које ће бити одмах искоришћене.


Ако се у систему јарад држи одвојено од коза,а део намуженог млека се користи за откуп и прераду, онда се исхрана јаради конципира тако да се у пвих недељу дана подој обавља 6-7 пута, па сваке наредне недеље до одлучења број подоја се смањује за један до два у односу на предходну недељу. Уколико је природни подој из неких разлога онемогућен, примењује се метод исхране напајањем.


Организовање исхране јаради напајањем слично је као и код прирородног система (сисање), јер се примењују идентичан број напајања у поређењу са дневним или недељним поступком конзумирања млека.



Применом таквог система напајања јаре:

- првог дана добија 0.5 л млека,или 100 мл по једном напајању,
- другог дана 0.7 л или 150 мл по напајању, а
- трећег дана па до краја прве недеље живота добија 0.8 л.

После прве недеље се повећава количина млека на 1-1.2 л млека и смањује учесталост подоја.


Систем напајања јаради се углавном примењује пиликом губика мајке после порођаја и касније али често и код близанаца или већег броја јаради која се не могу дојити само на вимену мајке.Већа потражња козијег млека на тржишту,такође условљава исхрану јаради употребом система напајања.


Метод напајања се може по потреби базирати на заменама за млеко са заступљеношћу од 22-25% сирових протеина.У првој недељи неопходно је да температура припремљене замене за млеко растворене у води буде приближно 38 Ц, док се у каснијем периоду подоја може смањивати у зависности од температуре просторије у којој животиње бораве.


дипл.инг. Драгољуб Крајновић