Комбиновано гајење коза подразумева гајење на испаши и у стајама, и захтева фармски простор где се уз објекте налази и већи ограђен испуст. Оваквим начином гајења добија се више млека него класичним гајењем на паши. Истовремено се користе предности испаше и стаје тј. исхрана коза је под контролом одгајивача, јер козе део дана проводе у стајама. Боравак на испусту је важан због кабасте хране у природном облику и за одржавање стада у доброј физичкој и здравственој кондицији. Овакви пашњаци се обично брижљиво негују и засејавају бираним биљним врстама.

У оваквом систему гајења козе од априла до децембра (зависно од времена) већи део дана проводе на испаши. Током најхладнијих месеци када нема вегетације, прелази се на стајско гајење. У периоду док траје испаша, козе два пута дневно добијају допунске концетроване оброке.

Смешу обично чине кукуруз, јечам и зоб, али и други састојци. Кукуруз је важан као енергетско храниво, а јечам и зоб поправљају протеински састав, важан за квалитет млека и напредовање јаради. Први оброк се даје ујутру, пре изласка на пашу, а други увече, по повратку са паше. Најбоље је ако се козе пуштају на испуст када се трава осуши од росе, како би се спречиле инфекције дисајних путева и поремећаји у дигестивном тракту.

У зимском периоду концентрована и кабаста храна морају се избалансирати према потребама коза. Зависно од фазе лактације (а исто тако и од дневне количине млека и телесне масе), свака коза дневно добија око 300-400 грама концентроване хране и око 2-3 килограма кабасте хране (сено луцерке, сено детелинско-травних смеша). Важно је да у том периоду козе имају на располагању довољну количину витаминско-минералних препарата.



дипл.инг. Горан Златковић