Претпоставља се да су биволи на просторе Балканског полуострва доспели у средњем веку и да су их са собом довели крсташи. Аклиматизовали су се на хладнију климу и раширили се и одомаћили у неколико земаља Балкана, као и на подручију јужне и југозападне Србије. Биволи са подручија Србије и Балкана припадају медитеранском типу. Употребљавају се за рад као и за производњу млека и маслаца.

То су крупне животиње, висина у гребену биволица је од 125 цм, а 135 цм код бивола. Масе су од 500 до 550 кг код крава и 600 до 700 кг бикови. Боје су црне, ретко са белим пегама. Глава је уска, рогови су јаки и закривљени, повијени на горе, тамно пигментисани као и губица.

Биволи су касностасни, биволице бивају спремне за припуст са 2 до 2,5 године, док бикови и касније. Просечан животни век бивола је од 20 до 25 година.

Гравидитет траје 300 до 320 дана, а телад су при тељењу су тешка у просеку око 40 кг.

У лактацији даје око 1000 литара млека. Млеко садржи велики проценат млечне масти око 8%.







Данас је веома важно очување домаћег бивола. Биволи су пре свега коришћени као теглеће животиње, затим за производњу млека. Производња меса имала је секундаран значај. Као вучна стока располажу великом снагом. Показује велику скромност у исхрани. Имају велику могућност коришћења хране лошијег квалитета.