По својој бројности и географској распрострањености сјеничко-пештерска овца је најзаступљенији сој праменке на подручију Србије. Овај сој праменке се развио на Пештерској висоравни у околини Сјенице. Међутим сјеничка овца или Васојевићка овца како се још назива узгаја се на ширем подручију западне Србије, источним деловима Републике Српске и северном делу Црне Горе. Данас се у Србији ретко може наћи чиста сјеничка праменка, обично су то јединке укрштене са мерино овцама.



Изглед и особине:

Сјеничка овца је крупна, висина у гребену овнова је 65 цм, а оваца 60 цм. Просечна маса овнова је око 60 кг, а оваца око 45 кг. Мускулатура је средње развијена. Употребљава се за производњу меса, млека и вуне. У лактацији даје 60-80 литара млека.


Јагањци су на јагњењу тешки око 4 кг. Боја руна је скоро увек бела, мада има и мали проценат црних оваца. Глава је обрасла белим длакама, са карактеристичним тамно пигментисаним пољима на врху губице, око очију и на ушима.

Код типичних сјеничких оваца губица је само на врху пигментисана, око очију имају веће или мање колутове у облику наочара, а уши су пигментисане од половине. Ноге су беле или са тамним пегама. Тело је обрасло средње дугом вуном, левкастих праменова, полузатвореног руна. Годишње даје од 1,5 до 2 кг вуне.