Да ли се мења економија пољопривреде?

Целогодишње гајење и презимљавање говеда на отвореном није модни хир већ нужност ако се жели постићи већа исплативост код производње меса на фарми. Готово нико не оглашава такав начин држања нити га новчано подупире јер индустрија и трговина немају директне користи од њега. Ни у свету по том питању није другачије. Засад нема доказа да ће животиње на паши у планини бити здравије и издашније ни да је плодност ливада већа ако говеда имају шталу.



Колико би се појилишта у брдскопланинском подручју могло уредити за новац потрошен за изградњу штала?
Колико би се корала за манипулацију стоком могло поставити на пространим пашњацима?

Такозвана модерна , индустријска , пољопривреда постаје све већи потрошач енергије добијене из фосилних горива, пре свега нафте. Због примене минералних ђубрива, фармацеутских средстава, машина и нових сорти којима производимо више хране, неки поступци производње и прераде хране једноставно су постали претварање фосилне енергије у храну. Од тога није изузета ни производња говеђег меса и млека. Истовремено, сунчеву енергију, која би требала бити главна покретачка снага пољопривреде, занемарујемо, вероватно зато што је готово бесплатна.

Иако је целогодишње држање говеда на отвореном више на цени, многи га сматрају као мање ефикасан начин искоришћавања пољопривредног земљиште и негодују јер од узгоја говеда нема зараде. Ако се рад и средства уложена у неки посао довољно не исплате, решење треба пронаћи у смањењу обима посла и новца који треба у такав посао уложити. Тако ће добит од производње бити већа.

Код пашног узгоја говеда у систему крава-теле мање је посла с припремом крме, храњењем и збрињавањем ђубрива. Мање је издатака за ветеринарске услуге и за одржавање плодности земљишта. Притом је приход једнак приходу кад се животиње држе у штали, али је зарада пашног говедарења већа. Унаточ томе ширење пашњачког говедарења врло је споро. Вероватно је то последица помањкања знања о начину управљања и деловања у свету травњака.

Субвенције за оне који травњаке само косе не би смеле бити веће од потпора онима који су земљиште уредили за напасање под надзором. У напасање под надзором тежи се томе да говеда што више крме "пожању" сама.

Поједини узгајивачи говеда на отвореном ретко размењују искуства иако су свесни да ће у том послу успети само ако се опскрбе знањем. Размена знања на мале удаљености баш и није популарна, обично због ситних несугласица између комшија. Размена знања и искуства путем интернета на велике удаљености данас је врло раширена.

Узгајивач говеда са Пештера брине се како да јунице снабдева водом ако проведу целу зиму на пашњаку. Фармер из Канаде одговара му да се не брине о томе све док има имало снега. Узгајивач из Аустралије додаје како би и њему добро дошло мало снега јер му на пашњаку мањка воде због великих врућина. Дакле, путем интернета много се тога може сазнати и решити.

Знамо да знање и искуство о уређењу пашњака и вођењу контролисане испаше нико не рекламира нити шири. Једини ефикасан начин за ширење и усвајање нових знања о целогодишњој испаши говеда могу бити такозване студијске групе узгајивача говеда у систему крава-теле који ће међусобно размењивати искуства. У студијску групу мора бити уклјучено 5-10 узгајивача. У студијску групу нека се уклјуче муж и жена, могу и деца, на тај начин да сви скупа направе групу 10-20 луди.



При мањим групама су разговори недовољно разноврсни. Чланови студијске групе нека се сусрећу једанпут месечно, сваки пут на другом имању. Између себе изаберу вођу групе који већ има нешто искуства о вођењу целогодишње испаше. Вођа групе организује сусрете тако да телефоном обавести само једног члана (нпр. првог по абецеди), овај телефонира следећем и тако до последњег члана. Последњи обавештени члан телефонира вођи групе. Тако су сви обавештени о датуму и месту сусрета.

Говеда која зимују на отвореном су чистија. Имају квалитетнију суву длаку , посебно на киши, те их мање зебе у односу на она која су у влажној штали. Чиста и сува длака боље штити животиње од хладноће у односу на длаку запрљану гнојем у штали.

Велика количина амонијака у приземном слоју ваздуха у штали (0-20 цм) отежава животињама дисање. Животиње у штали више стоје јер ваздух 1 м над подом мање смрди. Ваздух у штали знатно је влажнији од оног споља. Животиње на отвореном не обазиру се превише на смер и јачину ветра, као ни на температурне промене ваздуха. Врло ниске температуре не изазивају непријатност код говеда. Неугода настаје при јаком ветру у комбинацији са ниским температурама. Кад је температура око 0 Ц, а ветар дува брзином од око 45 км/час, осећамо се исто као да је за мирна дана температура од -17 ° Ц.

Говедима на отвореном ипак треба оставити могућност да се заклоне од јаког ветра, нарочито кад су мокра. Кад говеда презимљавају на отвореном, врло се брзо науче потражити заветрину . Телад ће поготово искориштавати сваки кутак, попут јарка, гребена или одрасле животиње да се заштити од ветра. Због релативно веће површине тела, с обзиром на масу, мале животиње брже губе топлоту. Зато одрасла грла боље подносе хладноћу него телад.

Одрасла грла имају и јаче поткожне наслаге лоја, које служе као термоизолатор. Сећам се изјаве једног француског узгајивача говеда на отвореном која је гласила отприлике овако: "Моја највећа инвестиција у говедарство у протеклих десетак година била је садња живе ограде за заштиту од ветра." Исто се тако сећам изјава једног немачког професора да је говедо поларна животиња и да јој хладно и суво не штети. "Најбоља штала јесте никаква штала! "Ако имате шталу с испустом, вероватно сте се и сами могли уверити да ће говеда радије боравити напољу у снегу него у штали.

Ако нема природне заветрине, попут шуме, живице, брда и слично, треба за говеда поставити ветробране од приручног материјала, као што су бале сламе и сена или заштите од даски. Ветробрани за заштиту животиња граде се у облику слова В са углом од 90 ° између страница.

Делотворан је и полукружни ветробран који одвраћа снег од почивалишта или хранилишта за стадо. Странице ветробрана морају бити потпуно затворене како се у заветрини не би гомилао снег. Ветробран не сме бити шири од својих 15 висина. Ширина заветрине износи око 85% ширине ветробрана, дужина око 5 висина. Моћ ветра ослабљена је за 60%.

На рубовима заветрине настану намети снега с улазом у заветрину даље од ветробрана, где је моћ ветра ослабљена. За одрасло би говедо требало обезбедити 4-5 м2 заветрине, па ће висина ветробрана зависити о броју говеда које ће презимљавати на пашњаку.Ветробран висок 1, 8 м задовољио би потребе 80 крава.

Ветробран може бити постављен на сталном месту тако да стоји попречно на смер доминантног ветра који изазива неугодност при боравку на отвореном. Може се начинити и ветробран који можемо селити на пашњаку ради цилјаног ђубрења одређених делова пашњака.

Животинје се највише задржавају на месту храњења. Препорука је зато да се за време јаких ветрова животиње хране у заветрини. Разумљиво је да говеда не смемо целе зиме хранити на истоме месту већ широм пашњака ради равномерног распореда измета и остатака хране по пашњаку.



Место за храњење стада на отвореном бирамо тако да се стадо више задржи на земљишту слабијег квалитета, каменитом или зараслом у грмље. Ђубрењем ће животиње повећати квалитет земљишта . Покретне хранилице са сваком новом балом преместимо на ново место. На остацима крмива животиње ће најчешће почивати.

На делу пашњака обраслом грмљем место за храњење одаберемо у средини грмља ако је могуће бале сена или силаже до тамо довести. Говеда врло делотворно ломе и газе непожељно грмовито растиње. На тако угаженим местима и на местима прекривеним дебљим плаштом остатака крмива треба у пролеће засејати белу детелину која ће брзо прекрити огољело земљиште и спречити раст нежељеног корова.

Ново и старо место храњења на отвореном нека не буду преблизу. Кад је земљиште смрзнуто, могућност избора места храњења кудикамо је већа. У случају врло влажног времена треба се клонити престрмих терена да се избегне ерозија што би је стока могла проузроковати својим кретањем.

Занимљиво је да животиње које зимују на пашњаку требају велике количине воде . Хладан је зимски ваздух сув (ниска релативна влага). Ваздух што га издишу говеда пун је пак влаге. Сува зимска крма повећава потребу за водом. Да би се тело опскрбило довољном количином топлоте, разградња крме мора тећи непрекидно.За такав текући процес варења говеда потребно је много воде. Потребном се водом говеда могу снабдети и једући снег. То је највеће откриће за свакога ко се почео бавити презимљавањем говеда на отвореном!



Кад је снег чист и није површински смрзнут, отпада брига за напајањем.Животиње дају предност снегу пред напајањем водом из корита. Створи ли се кора на снегу, треба га проходати како би говеда дошла до сипког снега. Снег накупљен у удолинама или вртачама додатни је извор воде за стоку на пашњаку.

Природним силама треба мало помоћи како би се на жељеном месту накупило што више снега као резерва за воду. Тло на том месту треба уредити тако да што мање пропушта воду . Обично такво место стока добро утаба преко године. Влажно тло можемо утабати трактором или теренским аутомобилом и учинити га непропусним за накупљену воду.Добро је дно обложити и ПВЦ фолијом и прекрити иловачом или камењем. Тако ћемо делотворно спречити процеђивање у земљу.


Иван Јукић, дипл. инг. агр.