Борбе међу женкама као и међу мужјацима су честе, и служе успостављању хијерархије у стаду, која је променљивог карактера. Није реткост да после интензивне борбе, једна коза која је претходно доминирала, изгуби своје позиције а на њено место дође нека друга која јој је раније била подређена.

Агресивност код коза се примећује између осталог и у односу према слабијим и болесним грлима, у таквим случајевима болешљиве козе се изненада нађу на нижем степену хијерархијске скале стада и могу бити малтретиране од осталих.

Чак и новопристигла грла су одмах на мети доминантних коза, па бивају нападнуте, због чега је неопходна опрезност код увођења како младих тако и новокупљених животиња.

Сукоби се углавном решавају без последица али уколико се то дешава у затвореним објектима, може бити опасно, посебно код живахнијих коза са роговима. Понекад, ретко, козе могу повредити једна другу, на пример када су гравидне па може доћи до изазивања спонтаног абортуса, као последица претрпелих удараца.

Да би се избегли проблеми везани за агресивност, добро је козама ставити на располагање довољно простора, и омогућити им да живе у што је могуће природнијим условима, држећи их што чешће на отвореном, како на испустима , тако и слободне на пашњаку. На овај начин, већи део урођене живахности је употребљен за физичку активност, па ће се смањити проблеми у штали.



Однос између мужјака и женке је базиран на апсолутној супериорности мужјака. Због тога нису забележени сукоби међу супротним половима. Мужјак, уколико се стално налази у стаду, постаје апсолутни предводник, иако заузима и подређени став током периода парења. У овом периоду су чести сукоби између мужјака због придобијанја женке. Теже повреде се углавном не дешавају, али су могуће уколико до сукоба дође у скученом простору.

Млади мужјаци се не боре против старијих, од којих нису нарочито прихваћени, па под претњом буду удаљени уколико се само приближе женки.

Веома је изражен матерински инстинкт код коза. Коза је веома брижна и нежна према својим јарићима и подмирује сваку њихову потребу. Може се догодити да ако млада коза буде остављена са мајком, касније када одрасте, остаје јој веома привржена све док су заједно. Мајка чак често помаже ћерки око јарења и подизања младих, понекад дозвољавајући им и да сисају.



Саветодавац: Биљана Алексић