Пољопривредно газдинство Вукићевић бави се узгојем и продајом аутохтоне сорте свиња Моравки на обрноцима Драгачевских падина, подно планине Чемерно.
Доњи Дубац, природом богато и нетакнуто село, налази се на 700м надморске висине и као такво представља праву ваздушну бању али и основу за пеиеодну и здраву производњу хране.
Одлуку о узгоју баш ове српске аутохтоне сорте свиња, Микан Вукићевић, иначе власник овог пољопривредног газинства, донео је без много тактизирања. Како каже наши преци су вековима обрађивали тешку Драгачевску земљу у нади за боље сутра, али и узгајали „Моравке“ као примарну сорту свиња.

Kако сте се одлучили да се бавите узгојем свиња? Kолико дуго се бавите овим послом?

У намери да очувамо оно што смо добили у аменет од својих прадедова, дошли смо на идеју да већину нашег богатсва (земље) оградимо и почнемо са узгојем Моравки са циљем да спречимо даље пропадање и запуштање тешко обрадивих површина.
Аутохтоне сорте се по много чему разликују од генотипних свиња, превасходно по начину узгоја, наше свиње слободно шетају и истражују сваки делић природе ради проналаска храњивих и здравих материја, дакле живе без стреса и са што мањим утицајем човека али се разликују и по квалитету меса. Mесо је јарко црвене боје и препозантљиво је по реду меса, реду масти који позитивно утичу на холестерол.

Kаква храна се користи за исхрану свиња? Kолико често се хране, и колико пажње посвећујете исхрани?

Већину хране свиње саме пронађу на површини од 6 хектара на коме се интегришу пашњци али и шумски комплески Храстове и Букове шуме што значи да значајну улогу има жир али и други плодови природе. У периоду када је то неопхпдно врши се дохрана - кукуруз, детелина, бундева, купус, шаргарепа, дакле све оно што се може наћи у једном домаћинству. Императив овог домаћина је да се свиње добро и здраво хране, тако да је прихрана заступљена током целе године.
Не захтевају превише пажње али наша посвећеност и приврженост Моравки нас обавезују на присутност у жељи да им обезбедимо што боље услове за егзистенцију, ове готово заборављене сорте свиње по којој је Србија била позната широм Европе.




Да ли Вам је у плану да се бавите производњом суве пршуте, сланине?

Производња домаће пршуте и сланине је за нас посебан ужитак, с љубаву прерађујемо и сушимо месо до савршенства за наше личне али и потребе наших пријатеља. Имамо зацртан циљ да се наше месо у најкраћем пероду нађе на трпезама бројних породица у земљи и у иностранству.
Можете ли нам описати процес производње пршуте? Kолико дуго траје и које су најважније фазе?

Када говоримо о процесу производње прушуте на самом почетку је неопходно одабрати најфиније месо и обрадити га на прави начин, након тога пршута се засоли и остави да одстоји у хигијенски посудама у периоду од 5-7 дана, што је сасвим довољно да месо апсорбује со и да се охлади затим се постављу у сушницу која је израђена на традиционалан начин од природних материјала. Немамо никакву тајну формулу, наша тајна је свеж планински ваздух и клима, све остало су савети које се преносе с’ колена на колено, неке појединости морамо оставити за себе јер у супротном наша пршута не би била тако посебна.

Научени смо да квалитет пршуте препознамо по боји, кроз процес сушења који није нимало кратак пратимо промене на пршути а уколико нисмо сасвим сигурни чуло укуса никад не греши. „Планинска пршута“ је посебна због начина узгоја свиња, саме обраде али и због рецептуре која се преноси вековима у нашој породици, поносни смо на квалитет који успевамо да остваримо, сатисфакцију за тако нешто пружа нам све већа заинтересованост за месо наших Моравки.

Kако бисте описали вашу визију и филозофију пословања? Шта вам је најважније у послу којим се бавите?

На самом почетку нашег разговора исказали смо намеру да се хранимо здраво пре свега али наш концепт почива на идеји да максимално искористимо доступне ресурсе али да не нанесемо штету природи већ напротив да је очувамо за наше потомке. Смисао је направити спој традиционалног узгоја и савремене прераде до мере очувања традиционалног производа, јер само на тај начин можемо бити конкурентни на тржишту хране. Најважније нам је да нашим купцима понудимо здраву, органску и природну храну и да склапамо нека нова пријатељства али и да развијамо сеоски туризам.
Неопходно је да знамо шта купујемо и шта једемо у ери генетски модификоване хране, због тога је органска храна будућност поред тога нама је и важно да одржавамо традицију и културу, и да чувамо аутохтоне расе свиња, како би се очувала разноликост и богатство наше земље. Желимо да позовемо све људе добре воље да нас посете и да уз пар чашица ракије разменимо мишљења.


Ваши планови за даљи узгој моравки?

Наши даљи планови везују се за унапређење процеса прераде и сушења меса али тежимо и ка сертификату органске производње чиме би наша понуда била далеко потпунија.

Извор:
Интервју са породицом Вукићевић

Facebook stranica породице Вукићевић, као и њихова
Инстаграм страница