У тову, свиње се држе од 20-30 kg до 95-110 kg, при чему постижу прираст од 70-80 kg по товљенику. Тов може бити једнофазни и двофазни. Једнофазни је када су свиње од почетка до краја у једној групи. Двофазни тов: у предтову су товљеници од 20-30 до 50-60 kg, а остатак је завршни тов. Једнофазни се најчешће примењује на фармама са сопственом прасади масе око 30 kg. Када прасад набављамо из више извора, онда се организују две фазе това.


Трошкови хране у производњи свињског меса су врло високи. На фармама са сопственом производњом прасади, од укупне потрошње хране, 70% се утроши у тову свиња. Товљеници дневно поједу 1,5-2,8 kg хране, која мора бити апсолутна чиста и здрава.














Успех у исхрани у многоме зависи и од времена храњења. Свиње су најрасположеније за исхрану два пута дневно, у периоду од 6-9 и 15-18 часова. Када је топло, време храњења се помера: ујутро на раније, а поподне на касније. На количине хране које свиње узимају утиче: конзистенција хране (суво-течно), старост свиња, величина групе, температура, амбијентални услови и друго.



Код оброчне исхране потребно је обезбедити онолики број места за исхрану колико је свиња. Ако је исхрана "по вољи", однос може бити 1:4 (хранидбено место : број грла), а са аутоматима за кашасту храну и 1:12, па и више.


За исхрану у тову користе се потпуне крмне смеше за товљенике од 25 до 60-65 kg и крмне снеше за узраст од 60-110 kg. Поред основних храњивих материја, неопходно је да смеше садрже довољне количине микроелемената и витамина у оптималном међусобном односу, као и присуство амино-киселина, антиоксиданса и ензима.


Дневна потрошња хране по товљеника креће се од 1,5 до 2,8 kg и уз конверзију која треба бити мања од 3,4 (2,7-4) kg хране по килограму прираста, треба остварити просечни дневни прираст преко 0,7 (0,5-0,9) kg.


Циљ правилне исхране и неге је добијање што јефтинијег и квалитетног меса, са што већим уделом меса у полутки са 58-60%, па и више, минимално 55%, односно меса С и Е класе. Овај циљ остварићемо у случају да немамо губитке у тову или су мања од 2%, са добром генетиком у тову, правилном исхраном, са мањим стресом у производњи, добрим амбијеталним условима у објектима и савесним радом пољопривредника.





Текст преузет са http://poljoprivreda.info/