Узгој чинчила последњих година постаје све интересантнији. Чинчиле се узгајају због крзна које је веома цењено и тражено. Постојбина чинчила су Кордиљери у Јужној Америци. Још су владари Инка ово крзно употребљавали за себе и своју свиту. Касније, немилосрдним ловом, популација ових животиња доведена је до ивице изумирања. Године 1923, амерички рударски инжењер Чапман успео је да ухвати 17 чинчила које је размножио и све данашње чинчиле потомци су тих уловљених примерака. Од тада се крзно чинчила добија од узгојених, а не више од уловљених животиња.


Чинчиле су глодари из фамилије мишева крзнара и ноћне су животиње.Подсећају на веверице, поготово због китњастог репа. Крзно им је најчешће светло до тамно сиве боје, по трбуху бело. Узгојене су такође и црне и безбојне чинчиле. Оне су погодне за узгој јер су мирне животиње без непријатног мириса. Простор за узгој чинчила мора бити потпуно сув и затворен. Потребно је имати просторију за расплод и посебан простор за узгој младих. Погодне за ову манену могу бити суве зграде, преуређене бараке, напуштене радионице или шупе које ради сигурности треба изоловати пенастим материјалом. Два пута годишње, најбоље у пролеће и у јесен, потребно је узгојни простор очистити и дезинфиковати.


Чинчиле су полигамне животиње, зато се не узгајају у паровима, већ свака женка мора имати засебан кавез величине 40 x 40 x 50 цм који се слажу у редове. Мужјаку треба направити ходник, у позадини кавеза у којима су смештене женке како би их могао посећивати стално. Једно легло (породицу или фамилију) најчешће чини 5-6 женки и један мужјак. Важно је женкама онемогућити кретање кроз отворе којима се креће мужјак.


Подлоге на којима се чинчиле узгајају су од хобловане јелове пиљевине које се поставе на жичану подлогу кавеза, а потребно их је свакодневно мењати. На сваком кавезу мора бити купатило, хранилица и појилица. Најважнији фактор при узгоју чинчила је вентилација која се поставља на таваницу и на носаче кавеза тј. испод њих. Најповољнија температура ваздуха мора бити од 15 - 23 °C у просторији за расплод чинчила, док у просторији за узгој младих треба бити нешто нижа јер повишена температура утиче на квалитет крзна. Температура никако не сме прећи 28 °C јер тада долази до дехидрације животиња и угинића. Пожељно ја да влажност ваздуха буде што нижа.



Морају имати могућност да се сваки дан купају у специјалном песку јер се тако чисти и размашћује крзно. Ако тога нема крзно је без вредности. Песак не сме бити помешан с изметом или урином.


При немарном односу према животињама лако се догоди да женке не окоте младунчад или пак окоте мали број што онемогућава даљи развој. Младунци остају осам надеља уз мајку, а потом, а најкасније након три месеца, морају добити свој кавез. Женке могу имати три окота годишње, али то није препоручљиво како се не не би исцрпеле и довољно је два окота у току године. Дневно поједу 20 грама очишцене хране - брикета за чинчиле, која им се стави у кавез навече.


Препоручљиво је једном недељно давати комадић јабуке и добро сено које мора бити потпуно суво, не сме бити плесњиво или заражено. Потребно је стално додавати свежу воду животињама.



Мираш Заграђанин