Осамдесетих година деветнаестог века започиње се са оплемењивањем гатачке буше, као најбољег домаћег говечета на подручју тадашње Херцеговине, Босне и Црне Горе. Године 1887.оснива се прва Пољопривредна станица Гацку, која је имала за задатак надгледање и усмеравање процеса побољшања производних карактеристика гатачког говечета.


Надморска висина општине Гацко креће се од око 740 m па преко 1500 m надморске висине. Гатачко поље као највећа пољопривредна површина са која се обезбеђује и највише сточне хране, како за зимску прехрану у виду сена и силаже, тако и за испашу у току љетног периода, протеже се у границама 850-950 метара надморске висине. Фарма Планинског Добра Гацко је на око 970 метара нв


Систем мелиорације гатачког говечета састојао се у укрштању домаће буше са биковима випталског и ечталског типа, касније оберинталца. Прва мелиоративна укрштања су извршена још 1900 године. Један од учесника у изради програма оплемењивања гатачког говечета, био је и чувени проф. др Леополд Адамец.


Као центар свих радова и носилац оплемењивања гатачког говечета, увек се истицала фарма Планинског Добра у Гацку, на којој било преко 120 крава музара. Међутим, почетком грађанског рата у Босни и Херцеговини деведесетих година, сви радови на даљем селекцијском раду, готово престају. После рата фарма долази у приватни посед, али ништа се посебно не мења. Разлог томе је и компликован систем приватизације, лоша инфраструктура, итд.


Данас се на подручју Гацка, Невесиња, Билеће, Берковића и Калиновика узгаја око 8500 грла гатачког говечета. Заступљено је како вештачко осемењавање тако и природно парење. Највећи број грла налази се у Гацку, где су и најбољи производни резултати.



Неке карактеристике:

• Просечан производни век 7-8 (има грла и са 15 лактација),

• Производња млека око 3.600 kg (на фарми, док у приватном узгоју има и грла са више од 4.500 kg млека) са 3,9% масти и 3,4 беланчевина,

• Маса тела крава 470-500 kg,

• Висина гребена 125 cm,

• Дужина трупа 150 cm,

• Прираст од 0.9 kg код женских па преко 1,2 код мушких

• Век првог припуштање креће се 15-22 месеца,

• Просечна тежина новорођене телади је око 34 kg.



Боја крава може бити сива, загасито црвена, до мрка (која је најкарактеристичнија код бикова) са зеленкастим нијансама . Некада се јавља и смеђа боја. Треба рећи да крава гатачког говечета лако доноси младе на свет, односно да нема већих проблема током тељења и да велики број младунчади остаје живо. У разговору са фармерима дошао сам до закључка да је највећи део њих задовољан својим грлима. Ретко се одлучују на набавку других раса. Пре свега истичу добро здравље животиња и релативно добру производњу млека, те квалитетно месо, настало пашом здравих планинских трава. Један од најпознатијих производа од млека ових крава је гатачки скоруп или кајмак, који је препознатљив производ на тржишту и постиже велику цену.


За гатачко говече се може рећи да припада групи говеда комбинованог типа производње. Радови на гатачком говечету требају да иду у циљу побољшања двојног смера производње, а уз што мање губитке на његовим здравственим и аклиматизационе одликама.


У последње време сведоци смо ширења Braunvieha , пре свега због његовог бољег задравља и дужег производног века у односу а неке млечне расе, нарочито холштајн . На северу Немачке, која је позната по узгоја холштајна, на појединим фармама већ неколико година холштајн се мења сименталцем (М. Лоренц 2002.). Да ли комбиноване расе опет узимају примат, тешко је рећи, али свакако неке њихове позитивне особине утичу на мењање система говедарења у Европи. Гледати ту шансу гатачког говечета, свакако је преамбициозно, али бар праћење трендова може помоћи у даљем селекцијском раду.



Последњих неколико година Агенција за узгој и селекцију у сточарству, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у сарадњи са Пољопривредним факултетом из Бања Луке одређеним програмима покушава да заштити постојећу популацију и да гатачко говече прикаже као важан ресурс, а ја бих додао и један од зоолошких симбола Републике Српске.


Верујем да ово говече има будућност у брдско-планинским крајевима, пре свега на подручју Динарских планина, но, треба још много рада, да би се дошло на ниво од пре рата , а потом напредовало даље.




Миљан Ербез, дипл.инж. пољ