Овчарство Србије, без обзира што поседује природне ресурсе и традицију, не заузима повољан положај, нарочито у погледу продуктивности. Основни разлог за овакво стање је управо лош расни састав оваца које имамо. Наиме, највећи део популације наших оваца чини праменка (80%), од које су у Србији најзаступљенији следећи сојеви: пиротски, сврљишки, сјенички; преосталих 20% чине цигаја (5%) и мелези праменке са иностраним расама (15%), пре свега са виртембершком.


Према статистичким показатељима и новијим истраживањима, просечна плодност важнијих сојева праменке (Пиротска, Сврљишка и Сјеничка) износи 110%, принос вуне 1,8 кг, млечност 45 литара (без млека које посиса јагње), а маса тела јагњади је 3,9 кг на рођењу, односно 20 кг у узрасту од 90 дана, тј пред клање. У популацији цигаје и мелеза, продуктивност је нешто повећана, али због малог учешћа у укупном броју оваца ефекти су незнатни. Оваква производња не може да задовољи потребе становништва за храном и индустрије за сировинама, па су извозне могућности, посебно јагњећег меса, мале.


Полазећи од таквог стања, на Институту за сточарство - Одељење за овчарство, 1990. године је започет рад на изналажењу могућности повећања производње квалитетног јагњећег меса. Креатор ове идеје и руководилац пројекта и читавог посла током стварања нове расе је др Милан П. Петровић, научни саветник, са сарадницима Института за сточарство, а финасијску подршку је обезбедило Министарство науке Србије .


Мис овца је нова и прва домаћа месната популација настала као резултат дугогодишњег рада наших научника. Добијена је методом сложеног комбинацијског укрштања према прецизно дефинисаној генетској процедури, коришћењем следеће три расе оваца: пиротска праменка, виртемберг и ил де франс. Током 15 година генетско-селекцијског рада на фарми Института за сточарство, Београд-Земун, као и на фарми оваца "Беле Воде" у Пироту, 1997. године су добијени 1. потомци нове популације, која се од тада умножава и селекционишу. Све више се шири по Србији, а први пут је изложена и на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду 2006. године, где је освојила Велику златну медаљу. Излагач је била фирма "Мој Сан" из Београда - фарма Белотић.


Посебно важно за мис овцу је то да је она део нашег поднебља, што значи да је током дугог временског периода код раса коришћених за стварање извршена потпуна адаптација на услове спољне средине и генетска стабилност. Другим речима, то је овца којој спољни утицаји не могу сметати као, на пример, код раса које би увезли из било које друге земље, тј из другог амбијента. Подсетимо се да је фенотип живог бића (изглед, отпорност и производња, у овом случају - овце) збир генотипа и фактора спољне средине. Оно што је добро у Немачкој или Француској, не значи да ће бити добро и у Шумадији, односно Србији.



Изглед и опис мис овце


Мис је меснати тип оваца, снажне конституције, са наглашеном конформација трупа и изузетним својствима меса. То су издржљиве и дуговечне животиње добро прилагођене условима животне средине. Глава је фина, средње дужине и ширине. Врат широк, меснат и кратак. Груди широке и дубоке. Грудна кост мало истакнута напред, те ако овцу посматрамо са бока, њен труп формира правоугаоник. Одликује се израженим ширинама, нарочито у пределу сапи и бутова односно задњег дела тела, као и великом ширином леђа. Мишићна маса поменутих делова трупа је наглашена, мускулатура бутова заобљена и завршава у пределу скочних зглобова. Ноге средње висине, широко и правилно постављене.


Овце ове популације су беле боје без икаквих флека, обрасле белом вуном по целом телу, укључујући и ноге до скочног зглоба.


Мис овца се може гајити у свим крајевима наше земље, мада је због бољих услова исхране претежно намењена подручјима интензивније пољопривреде, у којима може да испољи оптимум свог генетског потенцијала.



Производне карактеристике мис овце


Јагњад се рађају са просечном масом 4-5 kg, а за месец дана утростручују почетну телесну масу. У узрасту од 60 дана, јагњад мис овце достижу вредност масе тела од преко 20 kg, што подмладак наше домаће овце расе праменка остварују тек месец дана касније, тј са три месеца. У узрасту од 90 дана када се у нашим условима јагњад продају, телесна маса подмлатка мис овце износи од 35 до 40 kg. Већ у узрасту од 6 месеци, на прелазу из категорије јагњади у категорију шиљежад, маса тела бележи просечну вредност од око 50 kg. Шиљежад задржавају способност интензивног развоја, тако да у узрасту од годину дана њихова маса тела прелази 60 kg. Исти тренд се наставља, па већ са 18 месеци када су овце већ зрела али не и потпуно развијена грла, телесна маса мис оваца износи преко 70 kg. Коначно, када овце напуне 3,5 године и када потпуно заврше свој биолошки развој и тиме добију статус одраслих грла, просечна маса тела оваца износи 80 kg.


Мис овце достижу полну зрелост већ у узрасту 6-8 месеци, што их сврстава у ред раностасних популација. Међутим, као и код осталих племенитих раса прву оплодњу треба обавити тек у узрасту од 10 до 12 месеци. Такође, оно што ову популацију чини погодном је то да се фертилни еструс јавља у току највећег дела године. То значи да се, у оптималним условима гајења (пре свега, правилне исхране), оплодња и јагњење могу одвијати током целе године, и то са размаком између последњег јагњења и нове оплодње 90-120 дана.


Мис овца спада у ред популација веће плодности, тако да се у природном процесу репродукције од 100 ојагњених грла добије 130-160 јагњади.


Оно што мис овцу чини посебно интересантном је економичност производње и висок квалитет меса. Наиме, јагњад мис популације до узраста од 90 дана по kg оствареног прираста троше мању количину хране чак и до 20%, у поређењу са другим расама на нашем подручју. Након клања јагњади и искоштавања, код мис овце само 17,56% чини коштано ткиво које се, наравно, не користи у исхрани, док код већине осталих популација које се гаје у нашој земљи вредност учешћа костију је много вишља, чак прелази 30% ( као што је то случај са виртемберг расом). Месо мис овце је марморирано масним ткивом и богато протеинима, што га чини веома вредним и укусним.


Мис овца служи за интензивну производњу меса, тако да је трајање лактације само 4 месеца, што је и разумљиво имајући на уму да сервис период траје од 90 до 120 дана. За тај период муже, овце дају око 70 кг млека са 7,07% млечне масти. Ови подаци нам говоре да мис овца има сасвим добру млечност, што свакако доприноси динамичном развоју подмлатка током периода дојења.


Посебно треба истаћи да укупна угинућа јагњади у нормалним условима гајења за прва 3 месеца износе само 3,5%, што указује на високу виталност и прилагођеност нове овце нашим условима гајења. Ово није ништа ново, с обзиром да је у генетици познато како се комбинацијом различитих генетских структура повећавају не само производне перформансе, већ и виталност нових синтетичких популација.



Веће фарме где се гаји мис овца


Данас је у Србији под контролом око 1.000 грла мис овце, смештених на три веће фарме оваца:

- Фарма оваца Института за сточарство, Београд-Земун, где је мис овца и настала;
- Фарма оваца "Мој Сан", село Белотић иза Шапца, на путу за Богатић;
- Фарма оваца "Балкан", Свилајнац, налази се на путу за Пожаревац;
- Фарма оваца "Центар за пољопривреду", Лајковац.


У циљу што ефикасније селекције, ове фарме имају кооперативну одгајивачко-селекцијску структуру по принципу пирамидалне организације са централним нуклеусом, а отворена је и за нове будуће одгајиваче мис овце.



Др Милан П. Петровић, научни саветник,
Институт за сточарство, Београд-Земун