Добробит животиња чији опстанак зависи од човека заснива се на концепту Пет слобода (Webster, 2001). То су:


1.Слобода од глади и жеђи - обезбеђивањем стално доступне свеже воде и хране која ће одржати животињу здравом и снажном.



2 Слобода од бола, повреда и болести – обезбеђивањем станишта у којем не може да повреди себе или друге животиње, превенцијом и правовременом дијагностиком и лечењем.

3.Слобода од страха и стреса – забраном физичког или психичког злостављања од стране човека, или других животиња.

4.Слобода од неудобности - обезбеђивањем довољно простора за нормалне ставове тела, за исхрану и за одмор.

5.Слобода на испољавање природног понашања – довољно простора за кретање, за контакт са другим припадницима сопствене врсте и стимулативна средина да би се спречила досада.


Неопходно је истаћи да се "Пет слобода" односе на СВЕ животиње и да важе у СВИМ ситуацијама. Пет слобода су специфичне за сваку врсту те треба разумети сваку животињу и њене потребе.Животиње имају способност да реагују на промене спољашње средине (тзв. стресоре). Ако животиња нема могућност да се адаптира на настале промене наступиће стрес. Стрес обично има негативан утицај на животиње. Он може да се измери променама у крвној слици, хормоналном статусу и понашању. Продужени стрес доводи до патње.


Људи могу изазвати патњу животиња углавном на два начина: чињењем намерних окрутних радњи или "чињењем нечега што не би требало чинити" и занемаривањем правилне неге животиња или "нечињењем нечега што би требало чинити". Правило 5 слобода, заједно са 3Р правилом (заштита добробити огледних животиња), уграђена су у све постојеће законе о заштити животиња, како у ЕУ и развијеним земљама запада, тако и у свим другим земљама где је заштита животиња регулисана законом (Webster, 2005; Вучинић, 2006).



Игор Петровић