Предање каже да је Клеопатра, жена која је владала некадашњим Египтом, лепоту одржавала свакодневним купањем у млеку магарица. Обичном народу пуно је важнији био је учинак млека магарице на здравље, посебно на болести коже и респираторног система. У народу се од давнина веровало да се ''велики кашаљ'' успешно лечи млеком магарице због чега је назван ''магарећи кашаљ''. Осим тога, млеко магарице је својим саставом слично хуманом млеку, па је коришћено у исхрани мале деце. У Европису до пре стотинак година у непосредној близини болница и сиротишта грађене фарме магарица чије се млеко користило у исхрани деце и лечењу пацијената. Народи Азије су знатно склонији конзумирању млека кобила или магарица, неретко истичући да тиме чувају своје здравље. Посебно су склони конзумирању кумиса , ферментисаног напитка који садржи до 2% алкохола.


Темељно питање које се намеће је "дали је млеко магарице заиста здраво" и "шта га чини посебним". Млеко магарице има ниски удео млечне масти (0,3-0,8%) што га чини погодним за исхрану готово свих категорија потрошача.


Једна од најважнијих одлика млека магарице је његова сличност са хуманим млеком. Оно је албуминско млеко јер садржи висок удео беланчевина сурутке (око 39%), што га за разлику од казеинских млека (кравље, овчије, козје) чини погодним у исхрани новорођенчади у првим месецима живота. Најзаступљенија компонента млека магарице је лактоза (5,8- 7,4%) ради чега је погодно за прераду у ферментисане напитке.


Садржи већу количину засићених (67,5%) у односу на незасићене масне киселине (32,5%). Од незасићених масних киселина у највећој мери су заступљене пожељне ω3 и ω6 масне киселине које повољно делују на кардиоваскуларни, имуни и нервни систем. Млеко магарице је три пута богатије калцијумом и фосфором у односу на хумано млеко, а најчешће садржи и знатно више гвожђа. Истраживања су потврдила да млеко магарице има повећан садржај ензима Лактопероксидазе, лактоферина, лизозима и имуноглобулина због чега има јако противупално и антимикробно деловање. На пример, удео лизозима је неколико стотина пута већи у млеку магарице него млеку краве.


Будући да се често са омаловажавањем спомиње млеко магарице као намирница, кратко ћемо се осврнути на студије о његовим лековитим дејствима на здравље потрошача. Клиничке студије су потврдиле да је конзумирање млека магарица најбољи и најсигурнији начин терапије компликованих случајева мултипле интолеранције на храну. Такође, истраживања су потврдила да деца која су алергична на кравље млеко могу без проблема конзумирати млеко магарице. Висока концентрација раније поменутог лисозима у млеку погодује заштити дигестивног система од различитих инфекција. Истраживања су указала да конзумирање млека магарице осим на децу има позитиван утицај на развој адолесцената као и здравље старијих особа. Запажен је позитиван ефекат у превенцији високуг нивоа холестерола, лечењу артериосклерозе, болести респираторног и имуног система, те рехабилитацији пацијената са срчаним тегобама.



Млеко магарице се може конзумирати као свеже, након муже охлађено и чувано на температури + 4ºC (два до три дана) или растворено (често се млеко смрзава на -20ºC и тако чува до конзумирања). Важно је не загревати га на температуру већу од 40ºC. Може се прерадити у кумис (благи алкохолни напитак) или у неке друге производе (сапуни, шампони, креме за кожу и сл.).


Закључно, да ли је млеко магарице храна или лек? Оно je у сваком случају више храна и не може заменити фармацеутске препарате, али може значајно помоћи у превенцији и лечењу неких болести. Међутим, свакако треба бити опрезан, посебно на хигијену млека. Оно треба да буде помузено у хигијенски добрим условима, потом процеђено, охлађено и тако чувано до конзумације. Свеже млеко у фрижидеру може бити чувано два до три дана, а смрзнуто и до пола године. Стога, треба пазити на здравствену исправност млека како не би уместо очекиваних позитивних ефеката доживели непријатности.





проф.др.сц. Анте Иванковић