Ова раса спада међу најцењеније расе постале под утицајем мерина. Настала је у Западној Немачкој у покрајини Виртемберг, по којој је и добила име.
Виртебершка овца постала је укрштањем домаћих груборуних оваца са мерино овновима. Оплемењивање домаћих оваца започето је са шпанским мерином. У каснијим фазама рада на стварању ове расе коришћене су француске расе мерино рамбује и мерино прекос. Тако је, после дугогодишњег рада (1786-1915. године), створена виртембершка овца као типична раса за производњу меса и вуне.
Мерино виртемберг је крупна раса, снажне конституције, живахног темперамента, смера производње месо-вуна, мада је и производња млека добро изражена. Животиње имају главу средње дужине и ширине. Врат им је средње дуг, без кожних набора. Груди су доста широке и дубоке. Труп је средње дужине, али такође довољно широк и дубок, а леђна линија је равна. Мускулатура трупа је добро развијена.
Маса тела одраслих оваца креће се од 70-75 kg, а овнова 100-120 kg. Просечна маса тела јагњади при рођењу износи око 4,5 kg. Јагњад, у условима интензивног това, са 90 дана постижу масу тела од око 30 kg. Рандман меса код угојених јагњади се креће од 52-56%, а може бити и до 60%. Код одраслих оваца рандман меса се креће од 47-48%.
Овце су обрасле вуном беле боје, једино су доњи делови ногу, глава и уши покривени белом длаком. Руно је затворено, састављено из цилиндричних праменова. Годишњи настриг непране вуне по овци износи 4-4,5 kg, а у овнова 6,5-8 kg. Просечан рандман вуне је око 50%. Дебљина вунских влакана се креће од 24-30 микрона (А и Б сортимент).
Виртембершка овца се одликује доста добром производњом млека. У лактацији од 6 месеци овце произведу са млеком које посиса јагње око 150 литара млека.
Плодност ових оваца је, такође, врло добра. Од 100 оваца у бољим запатима добије се 120-150 јагњади. Због изванредне грађе тела, добре производње, доброг здравља и веома добре аклиматизационе способности, ова раса је извожена, а и данас се извози у многе земље света.
Ова раса имала је посебно велики значај за унапређење овчарске производње у нашој земљи јер је, пре свега, учествовала у стварању пиротске оплемењене овце. Осим тога, последњих година била је главни мелиоратор и многих других сојева праменке у нашој земљи при чему су постигнути врло добри резултати.
Неђељко Пиповић, дипл. инг.