Романовска овца је настала у Русији средином 19. века у долини Волге у Јарославској области, а име је добила по округу Романово-Борисоглебск, околина данашњег града Тутаев. Од самог старта је вршена оштра селекција на плодност, а резултат тог селекцијског рада је да је данас у свету Романовска овца убедљиво најплоднија раса оваца.


Просечна плодност ових оваца износи око 260% по јагњењу (док уз одличну исхрану износи и преко 400%) што би значило да се од 100 оваца добија од 260 до 400 јагањаца у једном јагњењу. Ове овце такође имају и изражену полицикличност што значи да се уз одговарајућу исхрану могу постићи јагњења природним путем на свега шест месеци. У једној години се од једне овце, када се јагње сваких 6 месеци, добија у просеку 4-6 јагњади, што је број који ниједна друга раса не може дати. На тај начин од једног грла добијамо 120 до 180 kg јагњади живе мере ако узмемо да је просечна тежина јагњади 30 kg, а такву јагњад наше тржиште највише и тражи. Ту количину јагњећег меса по овци природним путем не може дати ни једна друга раса за исти период одгоја јагњади.


Такође, ова овца је скромнијих димензија (50 до 60 kg) и самим тим мање хране троши од оваца које теже 70 до 100 kg. Грла ове расе су јако отпорна, без икаквих посебних захтева према исхрани и смештају и по томе се могу поредити са нашим аутохтоним праменкама.


Овце се паре већ после 30 дана по јагњењу и по томе су јединствене у свету, док нпр. другим расама треба најмање 42 дана. Романовске овце имају нешто краћи гравидитет, од 138 до 143 дана, што резултира да се добија јагњење сваких 6 месеци код оваца ове расе и њихових мелеза. Овце ове расе веома рано полно сазревају. Млада грла су полно зрела са 4-5 месеци. У приплод женска грла се углавном пуштају са 7-8 месеци, тако да се први пут јагње са годину дана и већ у првом јагњењу просечна плодност је око два јагњета по овци, јединчад су ретка а дешавају се и тројке и четворке код елитних грла која су одлично храњена.


Код оваца ове расе доста добро је изражена способност за производњу млека одличног квалитета. Са просечном производњом млека од 150 до 200 литара у лактацији, ова овца без проблема отхрани своје легло које некад броји и 5-6 јагњади.



Ова овца је ситније грађе, овце достижу килажу од 50-60 kg док овнови достижу од 70-90 kg. Имају малу угласту главу са заобљеном лобањом и кратким ушима као и репом који износи 10-15 cm. Висина гребена оваца је 60-62, а овнова око 64-65 cm. Веома су стабилне конституције, имају кратке ноге и веома ситне кости због којих се лако јагње. Такође, одмах по јагњењу новорођена јагњад су веома витална и почињу да једу већ са 5-7 дана, што је доста раније од јагњади других раса.


Јагњад су на рођењу потпуно црне вуне са дозвољеним белинама на глави, ногама и врху репа. Белине по телу осим на наведеним деловима тела нису дозвољене. Просечна тежина јагањаца са 90 дана износи 22-25 kg уз адекватну исхрану. Најбољи примерци достижу тежине од преко 30 kg за 90 дана. Рандман меса изврсног укуса износи од 50 до 55%.


Вуна је груба, има сив изглед, због мешавине финих, белих влакана пуха и црних осијастих влакана. Овнови имају гриву од дугих црних осјастих влакана око врата и на предњем делу груди. Принос вуне по овци износи 1,4-1,6 kg, а код овнова 2-3 kg. Ноге, лице и уши код животиња ове расе су обрасли кратком длаком, црне и беле боје.





Текст преузет са http://agroeko.net/