До каквих бизарних и неприродних остварења може некад довести наука, а све са циљем веће добити и економске оправданости, показује један пример селекционисања живине без перја. Према генетичару са универзитета у Јерусалиму, Авигадору Каханеру, будућност масовног одгоја живине за месо у веома топлим земљама је одгој хибрида, који су без перја. Он је, са групом истраживача са пољопривредног факултета Рехобот-одсек за генетику, који се налази у близини Тел Авива, отпочео стварање живине која је малтене потпуно без перја.


По њему, "гола" живина је савршено прилагођена да у фармама преживи и на високим температурама. Поред тога, она брже расте у таквим условима од оперјане живине, јер не троши енергију на хлађење и чешће једе, јер јој није превруће. Уз то, њихово месо је здравије за исхрану човека, јер садржи мање штетног холестерола, пошто живина без перја има знатно мањи слој поткожног сала од "нормалне", оперјане живине. Економска оправданост одгоја "голих" хибрида у фармама је очигледна и због непотребних великих, вентилационих система, који су незамисливи при масовном тову бројлера, поготову при високим спољашним температурама. Смртност бројлера који се гаје на просторима где је клима јако топла, већа је него на местима где је клима умеренија. То повећава цену живинског меса које је произведено у земљама са тропском или другим типовима веома топлих клима.



Каханер наводи још низ предности које се постижу одгојем "голе" живине, а то се огледа у знатно мањим потребама за радном снагом при черупању пилића, и једноставнијом опремом кланица, јер код овакве живине практично нема черупања перја. То значи да се постиже уштеда у енергији, потребним количинама воде за обраду пилића, а смањује се и загађење животне средине јер нема отпадног перја.


Израелски научници су успели да вишегодишњом селекцијом створе хибридну живину за тов, коју су назвали црвенокожа живина. Код младих пилића кожа је светла, а када јединке постану полно зреле, кожа поприма интензивно црвену боју, па отуда и назив. Авигадор Каханер тврди да црвенокожа живина није плод генетског инжењеринга, већ само плански спроведене селекције чији је циљ био живина без перја. Укрштана је живина голог врата, која је имала што оскудније перје, са товним хибридима или њиховим родитељима. Ишло се на то да оперјаност буде што слабија, док временом није добијена потпуно "гола" живина.


На неке проблеме који су неминовни код живине без перја указала је др Маргарита Дмитриева са руског института за живинарство. Код "голе" живине парење је знатно отежано због немогућности одржавања равнотеже при самом чину парења услед недостатка перја на крилима. Петао канџама повређује коку по голом телу при сваком наскоку на њу, а рањава је и по врату кљуном, где се уобичајено хвата за њено перје при парењу. Отворене ране на кокама су повод за појаву кљуцања међу живином, што су додатни проблеми изазвани један другим. Инсекти, а посебно комарци, без проблема и лако долазе до коже голе живине, задавајући јој уједе, а неретко су и преносиоци разних болести. Из свега овог намеће се питање да ли је оправдано да се због профита врше овакве "интервенције" на животињама? Да ли ће пројекат одгоја живине без перја заживети остаје да се види.



Пројекат израелских генетичара који је изродио црвенокожу "голу" живину, бизарног, наказног и неприродног изгледа, наишао је на оштру осуду научних кругова из разних делова света. Иако су израелски научници навели низ предности, чиме би оправдали стварање живине без перја, погодне за одгој у земљама са екстремно топлом климом, нису успели да оправдају њену енормну неприродност. Многи научници сматрају да је "гола" живина плод генетског инжењеринга и "убацивања" гена неке друге врсте, који је онемогућио нормалан раст перја. Најгласнији у томе су професори Том Аћамовић и Џојс да Силва, први са шкотског пољопривредног факултета "Ајр", а други из светског удружења које се бави контролом генетски модификоване хране. Израелски научници на челу са Авигадор Каханером демантују све критике и тврде да су живину без перја добили само планским укрштањима и строгом селекцијом, а не применом генетског инжењеринга.




Небојша Антанасијевић


Текст преузет са https://www.zov.rs/