Исхрана оваца се заснива на искоришћавању енергије кабастих хранива. У нашим условима то су испаша у току летњег периода и најчешће сено у току зимског. С обзиром на релативно ниске захтеве оваца за смештајем (ако их поредимо са свињама или кравама за производњу млека), исхрана оваца је најбитнији део овчарске производње.


Захваљујући свом полигастричном систему варења и функцијама микрофлоре у бурагу овце у исхрани користе велики број биљних врста, како култивисаних тако и природних. Овце конзумирају знатно веће количине кабастих хранива од осталих врста домаћих животиња. Много боље користе фина и ситна кабаста хранива од говеда. Концетрована хранива у оброку оваца су најбитинија у периоду око јагњења. Кад је у питању интезивни узгој оваца, препоручује се 0,2 – 0,5 kg концетрованих хранива дневно. Количина концетрованих хранива се повећава за два пута у току 8 недеља након јагњења. Овцама више одговарају ниске и нежније врсте трава од високих и грубих биљака.


Овце не конзумирају велике количине суве материје. При исхрани оваца детелинско-травним сеном, на 100 kg телесне масе, овце конзумирају 2,1 kg суве материје. По својој природи овца је пашна животиња, због тога тешко подноси стајско држање и исхрану у затвореном простору. Захваљујући развоју функције исхране у току онтогенезе, овце су знатно раностасније од говеда. Тако, нпр. јагњад су 2 месеца након рођења већ способна за самосталну исхрану на паши (Јовановић и сар., 2001).



Овце се за време лактације хране са најквалитетнијим кабастим хранивима. За зимски период оставља се најбоље сено, које служи као основа оброка. Такође, у овом периоду овцама у лактацији може се давати и слама (у првом реду овсена и јечмена, а затим пшенична). Од сочних хранива, може се давати сточна репа, а од концентрата прекрупа кукуруза, овса, јечма, мекиње или репини резанци и уљане погаче. Ако се оброк не нормира онда се за овце средње величине (40 - 50 kg) може рачунати 1,2 - 2 kg сена и 250 - 300 грама концентрата дневно. Уколико овца гаји близанце онда се количина концентрата удвостручује. Када нема довољно сена, онда се оно може замењивати силажом у односу 1 : 3.


За време прва 2 месеца када овце луче највеће количине млека могу да конзумирају 4 - 6 kg силаже (50% кукуруз + 50% легуминозе), 0,6 kg сена и мање количине сламе. Касније се силажа може смањити на 3 - 4 kg, сено на 0,4 kg, а количина концентрата на 150 - 200 грама Уколико има довољно сена на располагању у условима брдско – планинских подручја не препоручује се употреба силаже у исхрани оваца.


Производња млека код оваца зависи од : расе, старости оваца и броја ојагњених јагњади, а нарочито од услова исхране и неге за време бременитости и лактације. Овце које доје близанце дају 20 до 25% више млека од оваца исте расе које доје јединце.




Зоран Козлина дипл. инг