Повољни микроклиматски услови су веома важан чинилац, којим се може достићи и одржавати висока производња, али исти тако се у неодговарајућим микроклимаским условима производња може изгубити. Од микроклимаских параметра најзначајнији је састав ваздуха у стаји. На састав ваздуха највише утиче вентилација. Основни задатак вентилације је континуирана измена загађеног стајског ваздуха, свежим, спољним ваздухом. Овим се, са једне стране, у објекат доводи довољна количина свежег ваздуха, тј. кисеоника, који је поребан животињама. Са друге стране,вентилацијом се из објекта избацује стајски ваздух, оптерећен са више различитих загађивача.


Микроклима у објектима за узгој домаћих животиња обухвата следеће чиниоце:

- температура ваздуха,
- влажност ваздуха,
- садржај штетних гасова у ваздуху,
- брзина струјања ваздуха,
- прашина у ваздуху,
- осветљеност објекта.



Температура ваздуха је најзначајнији чинилац микроклиме. Оптимална температура ваздуха у објекту омогућује лако одржавање телесне температуре. У случају повишене темперетуре смањује се узимање хране, успорава се метаболизам и смањује се конверзија хране, јер је организам приморан да се ослобађа сувишне топлоте како би одржао телесну температуру.Идеална температура за козе се креће у границама 10 - 15 степени. Што се тиче подмлатка, температура у стаји у којој се налази, неби требала да буде нижа од 12 степени. Најповољнија темперетура за јарад је од 15 - 18 степени. Врло високе температуре у козарнику се такође негативно одражавају на производњу. Уколико се температура у објекту подигне на око 27 степени, производња млека пада.



Влажност ваздуха се може изразити као апсолутна и релативна. Апсолутна влажност ваздуха представља масени садржај водене паре у јединачној запремини ваздуха и изражава се г/м3. Релативна влажност ваздуха представља проценат засећиности ваздуха воденом паром. Дакле, при порасту температуре, релативна влажност се смањује, иако је апсолутни садржај водене паре у ваздуху остао константан. Поремећена влажност стајског ваздуха такође изазива здраствене поремећаје. Висока влажност у објектима отежава организму нормалну размену влаге и топлоте са околином, изазива обољења коже и слузокоже, прехладе и прљање тела. Оптимална влажност ваздуха у козарнику је у границама од 60 до 75 %.


Садржај штетних гасова односи се пре свега на концентрацију угљендиоксида, амонијака и водониксулфида. Остали штетни гасови у ваздуху обично се не јављају у значајним концентрацијама.




Струјање ваздуха у објектима је непходно да би се уопште вршила измена загађеног, унутрашњег, свежим спољшњим ваздухом. Оно може да изазове и негативне последице по здравље грла, ако се испољава као усмерено сртујање коме су грла, директно изложена ( промаја ), а посебно ако је улазни ваздух много ниже температуре од температуре стајског ваздуха и тела животиња. Зависно од врсте и категорије грла, брзина струјења ваздуха се најчешће ограничава на 0.2 m/s, а само током лета, код појединих категорија може износити највише 0.5m/s.


Прашина у ваздуху у сточарским објектима углавном је органског порекла и потиче из хране, са тела животиња ( коже,длаке и перја ) из простирке и сувог фецеса. Садржај прашине је директно сразмеран активности животиња. Прашином су најоптерећенији објекти за живину и свиње. Присуство прашине у ваздуху сточарских објекта, у повећаној концентрацији, изазива низ хроничних и акутних обољења респираторних органа, чиме се смањују продуктивна способност животиња.


Осветљеност објекта је значајна, пре свега, ради обезбеђења услова за несметано одвијање активности запослених. За вештачко осветљење козарника препоручују се сијалице са ангажованом снагом од 40-60W, односно 4 W/m2. Поред вештачког осветљења, током дана се осветљеност највећег броја сточарских објекта постиже приподним дневним светлом. Може се генерално рећи да однос укупне површине пода треба да износи 1 : 15 до 1 : 20, како би се у објекту добило довољно дневног светла.



Предраг Јанковић дипл.инж.