Сунчаница и топлотни удар су обољења мозга и продужене кичмене мождине изазване прејаким загревањем преко лета. Загревање поменутих органа доводи до поремећаја нервних центара за дисање и крвотока у мозгу. Сунчаницу изазивају сунчеви зраци који непосредно делују на лобању, а толплотни удар долази за време спарине и оморине приликом напорног кретања, за време транспорта, као и терања животиња у стајама и шталама.


Ако сунчеви зраци падају директно на главу животиње, онда изазивају хипертермију мозга доводећи до прекомерног загревања мождане масе што доводи до кочења вазомоторних центара за дисање и крвоток. Код топлотног удара за време топлих, тмурних и спарних дана животиње нису у стању да одају сувишну топлоту, која се накупља у организму, изазивајући повишену топлоту тела, што доводи до парализе нерава.



Код појаве сунчанице настаје брзо отупелост, малаксалост, несугуран ход, посртање, тестирање, знојење, убрзан рад срца са неопипљивим пулсом, убрзано и на махове отежано дисање. Температура тела је висока (42 до 45 степени), али касније опадне. Понекад животиње доживе колпас са субнормалном температуром. Пре угинућа животиње дрхте и угину уз грчеве. Смрт може да наступи изненада или за 1 до 3 дана. Код топлотног удара оболела животиња се сруши на земљу и понекад изненадно угине. Појављују се исти знаци као и код сунчанице.


Оболелу животињу треба сместити у хлад и поливати хладном водом, а на лобању стављати хладне облоге и давати вазоконстрикторе, као што су камфор или кофеин. Код отежаног дисања покушати са вештачким дисањем, а код хипертермије треба пушати крв.


За време топлог лета животиње треба држати под надстрешницом и не терати их по врућини на пашу, већ то радити ујутру и увече. Стаје треба исто проветравати, а најбоље је да се врата и прозори држе отворени.




др Радосав Вујић