Животиње од поплава у равници спасити грађењем узвишења је предлог доктора зоотехничких наука из Бањалуке Миљана Ербеза. Образложио га је у 11 тачака. Садржај преносимо у оригиналу.


1. Површина узвишења треба да одговара броју животиња у селу. Висина треба да одговара неким процењеним висинама поплаве (карактеристичним за то подручје). Предлог се односи превасходно на равничарска подручја било где на свету са сличним географско-климатским одликама.


2. Узвишење се треба изградити на месту на које ће се у најкраћем могућем року моћи скупити стока, односно бар већина животиња из села. У нормалним околностима, ова површина може бити парк, игралиште, пијаца, место за неке манифестације.


3. Погодан је за типове збијених и села прелазног типа.


4. Слично решење, само по питању заштите од пожара се може наћи широм света. Тако су се у околини средишта села односно на најповољнијој локацији градили базени са водом, како би у случају пожара у селу/насељу биле доступне довољне количине воде, а посебно у току летњег раздобља. У неким земљама Европе ти базени су били обавеза. У суштини, један заједнички "објекат" за доборбит свих.


5. Узвишење се може брзо и ефикасно обезбедити једноставним преградама, а да би се обезбедило раздвајање различитих врста стоке и њихова накнадна исхрана.






6. Оваквим приступом лакше би се организовао ветеринарски надзор стоке, смањила могућност различитих епидемија, а за очекивати је свакако мањи број угинулих животиња.


7. У случају већег броја дана под водом, чамцима би било лаше и допремити храну на једно месту, те и тако помоћи у очувању броја животиња.



8. С тим да се животиње налазе на једном месту, олакшала би се накнадна здравствена контрола, јер би се животињама лакше могло ограничити кретање, брже би се могле прегледати, вакцинисати, остало што је неопходно. Тим би и ветеринарски тимови били ефикаснији, јер неби морали ходати по селу, около насеља те тражити угинуле животиње, односно мање би времена потрошили на тај део.


9. Животиње би у суштини пред поплаву требало само дотерати до узвишења, а оне би саме препознале најбољу позицију. Не би требале бити заграђене, јер саме не би ишле у воду.


10. Разлог за овакав приступ је тај што је сама евакуација животиња, поготово крупне стоке (говеда) спора. На овај начин би се обезбедила солидна метода заштите стоке, а оставило би се време за евакуацију становништва. За утовар 30 крава у камион треба неколико људи, и то узима доста времена, док би само пребацивање истог броја грла до одређене локације у селу, узело мање времена и то би могао обавити један човек. Други укућани би могли радити друге задатке на очувању имања.


11. На површини од 400 m2 (20x20) се може сместити ccа 100 крава и 250 до 300 оваца или свиња. Крава у оваквим условима може опстати и на 2,5 m2 корисне површине, а за овце и свиње је довољно до 0,5 m2 односно 0,8 m2.


Свакако треба напоменути да би саме животиње биле мање изложене стресу, али и сами узгајивачи/власници би се лакше осећали кад знају да су могли понудити било какву алтернативу својим животињама.




др Миљан Ербез




Текст преузет са http://poljoprivreda.info/