После бобања ћурке могу ићи на пашњак или подигнут воћњак на старински начин, где остају до клања, уз минималне трошкове за исхрану. На пашњацима обезбедити надстрешнице са стајалицама и извор питке воде. Увече, по повратку са паше, ћуркама се даје смеша зрнасте хране:


За ћурку тешку 4 kg, која носи око 15 јаја месечно, дневни оброк треба да јој се састоји од:

- 160 g зрнасте хране,
- 80 – 90 g сочне хране ( зелене масе, силаже, сецканог и ренданог поврћа, сецканог воћа)
- 10 g животињских хранива (нпр. калифорнијске глисте),
- 1 g соли и
- 6,5 g минералних смеша.


По вољи добија грит, дрвени угаљ и песак. Смеша за ћурке треба да има најмање 15% протеина и од тога најмање 5% протеина животињског порекла. У зиму и пролеће ћуркама обезбедити и до 25% од оброка луцеркино брашно.


Ћурићи остају у тову до старости од 12 – 16 недеља, када теже 2,5-5 kg. Просторија у којој се ћурићи гаје се загрева у првих 6 недеља. Густина насељености у првом месецу износи 10-15 ком/m2 пода, а касније 5-10. Комплетне крмне смеше се дају из хранилица, а ћурићи је узимају по вољи.



Ћурке се држе на паши до старости од 5 месеци, а онда се затварају и интензивно хране 2 месеца. Дотовљавање ћурака oбично траје 1-2 недеље и у том периоду се ћурке углавном хране мешавином зрнасте хране, углавном кукуруза. Ћурке се за време това држе у мирним и не много осветљеним просторијама.
Могу се дотовити и на пашњацима, када се на једном hа држи 100 – 250 грла.


Тов кљукањем ћурака се ретко користи мада даје фантастичне резултате. Месо утовљених ћурака је сочно, укусно и тражено на трпезама имућних. За кљукање се користе зрнаста хранива, влажне смеше и специјално израђене кнедле за кљукање.




Дејан Спасић