Поплаве су донеле пуно проблема сточарима, један од великих је уништена сточна храна. Ово је посебно тешко погодило произвођаче млека и товних јунади јер они увек морају да имају обезбеђене велике количине кабастих хранива.


Продирањем поплавне воде у силажу и њеним вишедневним лежањем на силажној маси, долази до разређивања пропионске киселине која као конзерванс чува силажу у анаеробним условима од кварења. Стагнирањем и повлачењем воде из силажне масе догађа се делимичан процес цеђења већ разређеног конзерванса (киселина). Ваздух који улази на место исцеђене воде, доласком топлијег времена, изазива аеробни процес секундарног врења односно кварење силаже. Плесни које се развијају могу садржати опасне микотоксине који ће се конзумацијом плесниве хране наћи у млеку и месу.


Шта се од силаже може евентуално уз опрезно изузимање искористити? То може бити непоплављени површински слој, али треба пазити докле се све подигла капиларна вода. Део добро нагажене и збијене силаже, уз стално праћење секундарног кварења, делимично се може искористити за тов јунади. Крене ли процес кварења у нежељеном правцу, треба престати с коришћењем силаже у исхрани.



Шта учинити са силажом неупотребљивом за исхрану стоке ?

Иста се може искористити као сировина за биогасна постројења ако су релативно близу. Ако нема ферментатора, кисели се силажни супстрат може разастрти на ораничну површину и, уз додавање калцијум карбоната, заорати.



Како поступити с поплављеним сеном и сламом ?

У наквашеном сену и слами долази до наглих процеса труљења које је немогуће зауставити. Зато је такво сено и сламу пожељно изместити изван фарме и компостирати. Друга је варијанта да се бале растресу по ораничној површини и маса заоре уз додатак уреје која ће помоћи при бржој хумификацији масе.




Зоран Козлина