Зелена храна је лако пробављива и богата водом (у пролеће и до 90%), беланчевинама, угљенимхидратима минералима и витаминима. Повољно делује на здравље кунића, а посебно се препоручује расплодним грлима и онима у развоју.


Због начина узимања и прераде хране у пробавном систему, као и због великог садржаја воде, товним животињама ограничавамо укупну количину зелене хране. Када је не бисмо ограничили, кунићи не би узимали довољно концентрата потребног за жељени прираст и тов би се одужио. Како би смо избегли нежељене проблеме који се могу јавити код прелаза са зимске исхране на пролећну, потребно је придржавати се неколико основних начела. Животињама зелену храну уводимо постепено, односно не дајемо одједном цели оброк који могу појести. Зато им прво дајемо сено, а након тога мало зелене хране. Касније постепено повећавамо удео зелене хране у оброку, а смањујемо суви део оброка до одређене количине, када успоставимо равнотежу. То значи да сено задржавамо у исхрани током читаве године. Обавезно га заједно с водом понудимо пре зеленог оброка. Код увођења зелене хране такође је важна и врста биљака које нудимо. Кунићима је свакако дража детелина од обичних трава. Зато је препоручљиво зелену исхрану започети травама, а касније када се животиње навикну на зелено додавати и детелине.


Кроз цело раздобље вегетације ипак су најбоље детелинско-травне смесе јер кунићима пружају разноликост у оброку и количини храњивих састојака. Најпознатија зелена крмива су: траве, детелине, грахорице, сточни грашак, сточни кељ, повртно биље, зелене гранчице и различити корови. Квалитетна ливадна трава садржи око 1,5% беланчевина, 10% угљених-хидрата и 2,5% минералних материја, па је одлично крмиво за све категорије кунића. Најбоље би било када би користили траву са сејаних ливада јер је она богата различитим биљним врстама.



С друге стране, требамо избегавати траве с влажних подручја јер имају слабу заступљеност храњивих материја. Нарочито требамо избегавати траве с ливада смештених уз путеве јер су загађени издувним гасовима. Осим тога, често су загађене и изметом паса и мачака, а самим тиме и узрочницима (најчешће) паразитских болести. У исхрани кунића никада не смемо употребљавати траву третирану пестицидима или другим отровним материјама. То није препоручљиво чак и када произвођачи хербицида дозвољавају употребу трава у исхрани животиња након такозване десикације.


Трава је најквалитетнија на почетку цватње јер тада садржи највише беланчевина и угљенохидрата, а најмање целулозе. Најбоље ју је косити у вечерњим сатима због тога што се дању под утицајем сунца храњиве материје скупљају у лишћу, док се ноћу спуштају у корен. Покошену траву треба употребити у року од једног дана. Никако не сме стајати на гомили, јер ће се упарити, пожутети и довести до тешких пробавних поремећаја. Детелине садржавају 1,7% беланчевина, 10% угљенихидрата и 6% минералних материја. У исхрани кунића највише се користе луцерка и црвена детелина. Пре давања детелине животињама свакако треба понудити сено и воду.


Преједање младих кунића младом, рано покошеном детелином може довести до тешких пролива, надимања и угинућа. Ако је детелина још и росна, симптоми су бржи и погибељнији. Кунићима не смемо давати ни упарену или плесњиву детелину. Најбоље ју је користити у исхрани помешану с травом или је сејати као травно-детелинску смесу на култивисаним ливадама. Од махунарки се највише користе грахорице и сточни грашак, и то у раздобљу од почетка цватње, па све до почетка дозревања махуна. Препоручује се да их дајемо у количини коју кунићи могу појести током једног сата. Након тога треба их уклонити из јаслица. Кунићи воле ако им током дана дајемо разноврсну храну (нпр. ујутро грахорице, поподне црвену детелину, а увече луцерку). Сточног кеља има неколико врста, но најзначајнији је големи сточни кељ чије стабло нарасте и до 160 cm висине. Лишће му је крупно и сочно тако да се један лист може користити као један оброк по грлу. Увек се откидају само доњи листови док круна остаје. Сeје се у марту и априлу, па све до краја јула. Као биљка за силирање сеје се рано тако да се први пут покоси већ почетком јула, а потом пусти да се регенерише пре зиме чиме се добију два откоса. Може служити као зелена храна до почетка зиме. Добро подноси температуре и до -12 °С. Садржи велику количину пробављивих беланчевина и мало сирових влакана. У последње време добија све више на значају како у исхрани кунића, тако и у исхрани све стоке и перади.




Текст преузет са https://www.agroklub.com/