Вода за напајање животиња треба да буде без боје, без мириса, да је бистра, да има освежавајући укус, и да не садржи патогене микроорганизме и паразите нити штетне хемијске материје. У природи доста често долази до знатних промена у квалитету воде због чега се она мора чешће лабораторијски – хигијенски испитати. У пракси је познато да вода може постати извор заразе како код људи, тако и код животиња. Вода се иначе врло лако може инфицирати отпадним водама ( из кланица, млекара), а и плављењем ливада и инфицирањем хране што може довести до директне инфекције животиња.


Да би проверили хемијски и бактериолошки састав воде потребно је за хемијску анализу узети један литар воде у добро испрану боцу том истом водом која се жели испитати. Код отворених бунара боца се зарони 10 до 15 cm испод површине воде. После пуњења боцу затворити такође испраним затварачем. Воду за бактериолошки преглед треба узети у лабораторијски стерилну боцу у количини од 200 до 250 ml. Ако не постоји могућност набавке стерилне боца, то и сам држалац може извршити стерилизацију помоћу топлог ваздуха (у рерни). Боцу такође затворити стерилним затварачем. Узете узорке воде треба однети што пре у лабораторију, а најбоље у времену од 6 до 8 сати. Уз боце припремити податке одакле потичу и из којих објеката за снабдевање водом (бунари, извори...).



Сточари добро знају да је снабдевање животиња водом истоврмено питање здравља и продуктивности грла. Организам тежи да одржи баланс између количине воде коју одаје и оне коју прима. Неки нормативи крути не постоје, и приближно речено за различите врсте и категорије животиња и потребе за водом су различите. За велике животиње дневно треба обезбедити 40 до 50 литара, а за ситне 8 до 12 литара. Стварне потребне количине су врло варијабилне и зависе од саме животиње, средине и начина гајења, климатских фактора, температуре ваздуха, врсте хране, продукције, узраста, кондиције и другог.




Славица Петровић дипл. инг.