Према подацима са пописа пољопривреде у Србији је утврђено да има 1.736.440 оваца и по једна долази тачно на по четири становника ове земље. Да ли је то мало или много зависи од угла гледања. На пример, било би одлично да се размноже овце по Србији и да се извозе у исламске земље и да се сељацима гарантује њихов откуп по унапред познатој цени. Мекетала би цела Србија и ово би био најлепши, и из аспекта новца најдрагоценији, звук који би се разлио брдовитом отаџбином. Само би још фрула недостајала.


Јужна Србија је имала убедљиво највећи број оваца, 1.385.692, док су далеко мањи број имали Војводина (271.774) и Београд (78.974). Најбогатије овцама су Златиборска област (338.364), Колубарска (161.945), и Мачванска (161.878), а најмање их има у Јабланичкој (15.789) и у Топличкој (20.458).


Посматрано по општинама највише их има Ваљево (64,730), затим Горњи Милановац (44,198), Краљево (44.198), Ужице (38.881), Крагујевац (38.765), Шабац (36.223), Бајина Башта (35.902)… Овце су типично србијански феномен јер је чак 25 општина по њиховом броју пре Лазаревца из региона Београд, а чак 36 пре Сремске Митровице и Зрењанина у Војводини.



Доминација јужне Србије је још израженија када се рангирају општине према броју оваца по становнику: чак 29 општина је испред прве у Војводини на 30. месту (Чока). Према пописним подацима оваца има дупло више него становника Косјерића, а више оваца има од људи још у 16 општина: Осечина, Чајетина, Љубовија, Љиг, Кнић, Мионица, Бајина Башта, Рековац, Гаџин Хан, Рача, Лучани, Сјеница, Брус, Богатић, Коцељева и Топола. Исти број становника и оваца имају Жагубица и Горњи Милановац, нема овчица у три београдске општине, а мање од 10 на хиљаду становника има их још у 6 београдских општина.





Текст преузет са https://www.makroekonomija.org/