Животињама које су дужи период биле у води прети хипотермија. Она има три фазе – благу, умерену и тешку. Симптоми благе хипотермије су видљива слабост, дрхтање и "одсутност". Ово третирајте тзв пасивним методама, дакле склоните их са хладне површине, сачувајте од промаје, покријте им главу и врат и пређите са животињом у топлу просторију, како би се животиња постепено загрејавала. Симптоми умерене хипотермије су укоченост мишића, низак крвни притисак и плитко, споро дисање. Спречите даљи губитак телесне топлоте, склоните их са хладне површине, покријте им врат и главу и пређите са животињом у топлу просторију – можете их загревати тако што ћете термофор или флаше које су напуњене топлом водом наносити на места која лако губе топлоту (глава, влат, између ногу, са стране грудног коша).


Окупајте животињу МЛАКОМ водом ако је у свесном стању. Знаци тешке хипотермије су проширене зенице, нечујан рад срца, отежано дисање и кома. Овде се користе активне методе које по правилу може извести само ветеринар. Једино што можете урадити ако је животиња без свести јесте да започнете кардиопулмоналну реанимацију – уста на уста је овде најбоља опција јер тако животињи омогућујете топао ваздух или кисеоник.



ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ

Постоје две методе које власник сам може да изведе: притисак на грудни кош и техника уста на нос (која се користи када компресија грудног коша нема ефекта). Приликом масаже срца, животиња треба да лежи на десном боку, а притисак на предео срца се изводи 6 пута за редом, па се прави пауза од 5 секунди све док се не успостави континуиран рад срца у трајању од 5 минута.



ОПЕКОТИНЕ

Уколико је дошло до опекотина (сетите се струјних удара или хемикалија), на таква места треба нанети хладне облоге у трајању од око пола сата да би се отклонио бол. Пажљиво ошишајте длаку и исперите место водом или још боље сребрном водом (код опекотина хемикалијама, испрати са доста воде; киселине треба неутралисати благим растворима база и обрнуто). Место заштитите од лизања и чешања и што пре потражите савет ветеринара.



ДЕХИДРАЦИЈА

Животињама које су дехидрирале потребни су електролити. У апотеци имате да купите ОРОСАЛ, њега растворите у 500ml прокуване воде на собној температури и дајте животињи, направите нову мешавину на свака 24 сата. Такође им можете понудити мешавину воде и супе (која има низак ниво натријума), размера 1:1 (или је сами скувајте од костију, без додавања соли).

Ако животиња неће да једе, могуће је да је до шока или стреса. Ако нема видљивих рана око и у устима (проверите да ли нема неко страно тело унутра, прегледајте му и зубе), сачекајте мало па поново понудите храну.



РАНЕ

Код мањих огреботина и мањих отворених рана које не захтевају шивење, ране немојте чистити хидрогеном, него чистом водом (или још боље сребрном водом коју можете наћи у апотеци) и нанесите локални анестетик и антисептик који је намењен за животиње. Немојте користити сапун. Ошишајте место око ране, како длаке не би иритирале рану и довеле до инфекције.

Ако рана крвари, зауставите крварење (сетите се, светло црвена крв је артеријско крварење, а тамно црвена крв која тече у млазу је венско). Зауставите крварење стављањем компресивног завоја, притисак у почетку, док не стане крварење, треба бити јачи да би се постепено касније попуштао. Уколико је дошло до интензивније крварења, ставите повеску изнад места крварења и јако је стегните (она треба бити између ране и срца). На сваких 30-ак минута попустите повеску и омогућите доток крви на 2-3 минута, да не би дошло до некрозе. Немојте ништа стављати на рану док не дођете до ветеринара.



ПРЕЛОМИ

Уколико је дошло до прелома, животињи онемогућите даље кретање уколико оно угрожава кост и околно ткиво. Ако је могуће, имобилизирајте тај део тела и што пре потражите ветеринара. Ако сте животињу спасили из поплава, добро је оперите шампоном за животиње, а шапе јој потопите у раствор од воде и јода (2:1) на неких 10ак минута.

Сребрну воду можете користи за лечење готово свега – инфекције ока, уха, рана, огреботина, опекотина итд. Сребрну воду можете слободно и да додате у воду, јача имунитет и делује као природни антибиотик.






Текст преузет са http://info.poplave.rs/