Косовски певач (или турски певач) је мало позната раса кокошака која је распрострањена на Косову и Метохији, као и у неким местима Рашке. Претпоставља се да је то аутохтона раса, донета из Турске приликом окупације Балкана. Неки путописци су је 1936. године у страним гласилима назвали Гњилански музикале. Неки стручњаци чак тврде да према екстеријеру овој раси јако личи ретка раса под именом Холандски брабант. Могло се прочитати да је и Немци својатају као своју расу под именом Бошњак (податак из 1990. године), одакле се доводи у везу са истим називом у неким местима око Пећи на Косову где је исто тако зову и позната је као одличан певач. Било које име да се узме у обзир претпоставка је да се ради о истој раси која се појављује у три варијанте.


Прва варијанта косовског певача огледа се у изгледу главе по чему се једино разликују. Глава је крупна, са јаким кљуном, орловске очи су црних до светлих пигмената у зависности од боје перја, ноге су јаке и голе од браон до црне боје, дугачке, држање тела и главе је високо, перје добро приљубљено, реп је усправан са неколико сабљастих пера. Креста се састоји од дела громуљастог израштаја изнад ноздрва из кога се формирају два израштаја црвена у виду козјих рогова. Од ове овакве кресте на глави и потиљку је формирана велика ћуба-кићанка која је оборена низ врат. Подбрадњаци су велики и жарко црвени, а подушњаци голи, црвени и велики, често пута бело попрскани. Остало перје на врату је нормално као код других раса.


Друга варијанта је слична првој у погледу кљуна, кресте, очију, подбрадњака и подушњака. Једина разлика је у изгледу и положају пернате ћубе-кићанке, која је за разлику од претходне-висеће код ове варијанте потпуно усправна и стоји као раширена лепеза висине и до 8 центиметара, са крајевима пера обореним на једну или другу страну, а у боји осталог перја која је доминантна на телу.



Трећа варијанта је настала неконтролисаним укрштањем прве и друге варијанте са домаћом кокошком на испустима. Јавља се у више боја. Најчешћа је потпуно црна са светлим или црним очним рожњачама. Разлика ове варијанте у односу на прве две је у изгледу кресте. Код ње је креста крупна, тестерасто формирана са неким деформацијама, а нарочито при крају кресте која се увек завршава са два или више несиметричних рогова. Ћуба је велика и виси на врату као код прве варијанте.


Косовски певач својим специфичним карактеристикама скреће на себе пажњу одгајивача. То је раса која даје највећи проценат добрих певача на посматраном узорку, чак до 90 одсто, што ниједна друга раса не може. Петлови косовског певача певају мелодично и дугачко. Дужина једног певања креће се око десет секунди, а има примерака код којих је дужина једног певања и до 15 секунди. Песма је дугачка и најчешће слабијег тоналитета, мада има и оних који дају јак, дубок и звучан глас да се морате запитати да ли је могуће да тако мало створење може да произведе такав звук. Мишљења на ту тему су различита. Неки ове способности приписују већем капацитету плућа, а други су склони да верују да је способност косовског певача да пева мелодично и дугачко произашла управо из његовог живахног, немирног и ратоборног темперамента.


Ова раса спада у слабије носиље. Просечна носивост не прелази 160 јаја годишње, беле боје и тежине 55 до 60 грама. Коке се често расквоцавају, добро леже на јајима и добро воде пилиће. Косовски певач припада раностасним линијама и рано оперјава. Петлови почну певати у 6 или 7 месецу, а коке пронесу у 8 месецу. Добро користе храну. Петлови достижу тежину и до четири килограма, а коке око три килограма.