Повољно је деловање исхране и кретања животиња на пашњацима, за све врсте биљоједа а нарочито за коње, млечне краве, младе и приплодне животиње. Правилно је формирање скелета и мускулатуре ( грудни кош и срчани мишић), правилно формирање копита и папака, стварање витамина D, јачање опште отпорности. Код пашног начина држања ређа је појава болести као што су бронхопнеумоније, авитаминозе и појава шуге. Треба пашњаке што боље искористити, односно да се постигне што већа производња травнате масе, а то ће се остварити тако што ће се урадити мере неге пашњака као што је минерално прихрањивање и наводњавање, затим прегонски систем напасивања и може се комбиновати напасивање крава и оваца јер ће онда пашњак бити равномерно развијен.


Пре извођења на пашу треба извршити орезивање папака. Животиње, уколико им нису орезани папци, трпе велике болове што ће се у многоме одразити на производњу. Такође обратити пажњу и третирати животиње са препаратима против ендопаразита-унутрашњи паразити (метиљи, пантљичаре итд.), као и ектопаразита (крпељи, ваши, шугарац, итд.). Што их боље припремите за испашу, животиње ће боље искористити пашњак и приноси ће бити већи.



Треба водити рачуна и о броју грла који се изводе на одређени пашњак да не би дошло до прекомерног загађења пашњака фецесом. Уколико је пашњак мањи а ми изведемо већи број грла на тај пашњак, постоји могућност да се тај пашњак презасити изметом и није у могућности да сам преради већу количину екскремената.


Травњаци најчешће служе истовремено за напасање стоке и за справљање сена. Ако се испаша организује на прегонима (појединим деловима) травњака, слободне делове треба користити за сено, јер би у супротном дошло до престаревања биљака и смањивања производње.


Траву треба косити онда када је врх класа на помолу да изађе из листа, а луцерку у време када су тек оформљени пупољци (фаза бутонизације), а не када је већ процветала. Највећи принос скробних јединица луцерке остварује се у почетку образовања цветних пупољака, када је и принос суве материје и сирових протеина такође велики.


Треба заиста водити рачуна о времену косидбе, јер у супротном уколико се закасни са кошењем и биљке пређу наведене периоде, односно уколико се коси у пуном класању и цветању, губи се око 12% зелене масе а губитак храњљивих јединица по 1hа је и до 30%. Све наредне откосе, у зависности од количине падавина, треба вршити у размацима од 4-6 недеља.




Драган Радосављевић