Иако је о зеолиту већ писано, вредност овог минерала и његова широка примена у пољопривредној производњи нам је само један разлог да се овом темом бавимо поново. Иначе, зеолити су силикатни минерали, по саставу су алуминијумско-натријумски или алуминијумско-калцијумски силикати. Налазе се у вулканским стенама, стенама које су настале таложењем гасова и паре у океанима. Најчешћа подела зеолита јесте на зелене и беле зеолите. Зеолит се формира у природи када се вулкански минерали (из лаве) помешају са морском водом. Тачније, овај минерал је природни продукт настао хемијском реакцијом лаве и морске воде. Минерал зеолит се не може наћи на свим местима на планети већ само тамо где су у датом моменту постојали идеални услови за одвијање овакве врсте реакције.


Овај минерал има веома интересантну структуру и под микроскопом изгледом буквално подсећа на кавез. Зеолит је један од ретких минерала у природи са негативним набојем. У контакту са позитивно набијеним токсичним материјама понаша се као магнет који их привлачи, а затим и као сунђер који их упија у своју решеткасту структуру.


Оно што нас фасцинира везано за зеолит јесте његова широка и ефикасна примена у домену пољопривреде, јер обзиром да зеолит изузетно добро апсорбује влагу и хранива, утиче на повећање приноса, умањење штетних ефеката суше, одличан је додатак сточној исхрани, користи се за превенцију микотоксина, примену је нашао и у силирању сточне хране… У овом тексту бавићемо се применом зеолита у пољопривреди и сточарству.


Коришћење зеолита у припреми земљишта за сетву доноси одличне учинке, јер зеолит упија и акумулира влагу коју даје усевима када им је неопходна, а са друге стране, "одвлачи" вишак влаге како семе не би трулило. Такође, повећава pH вредност киселих земљишта, елиминише штетне материје у тлу (остатке пестицидa, остатке од NPК ђубрива, радиоактивне елементе и сл.), има мелиоративну функцију итд. Својим активним деловањем зеолит убрзава раст биљака, повећава принос преко 20% као и масу кореновог система, емилинише токсине у засадима… Зеолит увек садржи у себи 20% воде те током 24 сата упија влагу из атмосфере и даје је биљци па су зато њиве третиране са истим увек зелене док нетретиране имају већ културу која није могла пребродити период суше и биљке вену.



У сточној исхрани зеолит је нашао примену јер доказано штити стоку од акумулације штетних токсичних материја (олово, жива, кадмијум, арсен, стронцијум, алуминијум, амонијак, радиоактивне супсанце и сл.) и делује као апсорбент различитих микотоксина и гасова у дигестивном тракту стоке, као и у амбијенту где се стока држи. Природни минерали као што је зеолит вежу отрове и тешке метале из хране спречавајући развој гљива и бактерија, не остављајући при томе резидуе у млеку, месу и јајима. Такође, повећавају функцију варења и бољу искористивост хране чиме побољшавају прираст. Поред детоксикације сточне хране, зеолит апсорбује амонијак, сумпорводоник, угљендиоксид у дигестивном тракту, смањује концентрацију паразитних бактерија, а значајну примену на нашим просторима имао је у борби против афлатоксина у млеку, што је протекле године био нарочито велик проблем произвођача млека. Да би зеолит био кориштен у сточној храни и како би имао још јаче деловање треба га трибо механички активирати где се његова ситноћа мери од 20 до 100 микрона, јер је тада његово деловање најјаче. Зато купци требају припазити када купују зеолит да у саставу пише да садржи најмање 80 % клиноптилолита те да је активиран.


Своју примену зеолит је нашао и у силирању сточне хране. Наиме, силирање се обавља млечно – киселинским врењем, које у силираној маси врше бактерије у анаеробним условима на температуре од 25-35°С. Велика киселост силаже може се ублажити употребом зеолита, који умањује негативно деловање сирћетне киселине и спречава стварање непожељне бутерне киселине. Такође, не дозвољава развој плесни која ослобађа микотоксине, а до чега долази због влажности материјала који се силира или претераног квашења у случају сувог материјала за силажу.




Текст преузет са http://agroeko.net/