Екстензиван начин држања кока носиља у нас је прилично раширен код сеоских домаћинстава. Међутим, озбиљно бављење оваквим начином држања има само у неколико случаја.

Да подсетимо, екстензиван начин држања кокошака подразумева смештај кока у импровизованим објектима, најчешће направљених од дасака, ређе они су зидани. Исхрана ових кока је на пољу током дана уз евентуално дохрањивањне зрнастом храном.

За овакав начин држања потребно је изградити горе наведене објекте који могу примити већи или мањи број кокошака. У унутрашњости објекта морају бити постављена гнезда према броју кокошака. Коке највећи део дана проводе на пољу, хранећи се плодовима природе. Најчешће њихов дневни оброк чине бубе, глисте, црви, скакавци, трава и др..



За већи број неопходне су веће површине ливада где се оне могу слободно кретати и хранити. Ове кокошке не морају имати петла уз себе, јер јаја од њих иду у конзум, осим у случајевима када желимо да обезбедимо одређену количину приплодних јаја када је неопходно обезбедити довољан број петлова.

Јаја од овако држаних кокошака продају се на тржишту по значајно већој цени него јаја од кока које се држе у кавезима. Овако је у развијеним земљама са развијеним тржиштем у којима ова јаја готово сигурно имају познатог купца. Купци који конзумирају ова јаја су они који воде рачуна о томе да једу органско здраву храну без адитива. Будући, да у тим земљама ова јаја (органска) постижу и дупло већу цену.

Неговање оваквих кока има већи економски интерес за одгајиваче уз мала улагања како у објекте тако и за исхрану могу постићи већу зараду него код држања кокошака у контролисаним условима (фармама).

Наше тржиште на жалост не препознаје у довољној мери значај исхране органском храном те због тога оваква јаја не могу постићи одговарајућу цену као што је то случај у земљама развијене економије. Из тог разлога нема ни лјуди (фармера) који би се на озбиљан начин бавили овом производњом.




Радовановић Бранислав, дипл.инг.