Коза је врло млечна животиња јер у лактацији произведе од 10 до 20 пута више млека у односу на своју телесну масу. Осим тога, скромнија је у захтевима исхране и подноси различите услове држања, па се у народу често назива сиротињском кравом. У поређењу млечности краве с просечном производњом са млечном козом, уочљиво је да је коза супериорнија за приближно 30% када се сједине вредности протеина и масти у млеку.


На повећање количине произведеног млека као и промену његовог хемијског састава, знатан утицај има исхрана коза. Она у великој мери може утицати на састав млечне масти и беланчевина, а преко њих и на садржај суве материје без масти у млеку, као повећане концентрације беланчевина првенствено казеина. Исхрана зеленом храном (паша), силажом, као и другим хранивима, повољно утиче на повећање количине млека. Концентрована хранива (житарице) имају позитиван утицај на количину млека, али могу да изазову извесно смањење концентрације масти ако чине претежни део оброка.


Оброк треба да садржи извесну количину сена, јер оно садржи влакнасте материје које у бурагу потпомажу одвијање процеса важних за синтезу млечне масти. То је и разлог што масноћа млека нагло опада када се са исхране сеном пређе на испашу.


Највећу количину млека козе дају између осме и девете недеље лактације. Потом се задржава на приближно истом нивоу око два - три месеца, након чега млечност нагло пада, да би од 8. до 10. месеца након јарења козе засушиле.


Најмању млечност козе имају у току прве лактације, уз стално повећање, при чему максимум достижу између пете и седме лактације. Одмах после јарења коза лучи колострум (обично траје 5-7 дана), након чега се састав млека нормализује. Садржај масти и протеина варирају у зависности од периода лактације. Њихов садржај у млеку се смањује током другог месеца лактације, а затим се постепено повећава све до засушења.



Козе се обично музу два пута дневно, и то ујутру и увече. При трократној мужи добија се за 10 до 15% већа количина млека у поређењу са двократном. Трократна мужа се код коза може применити у току трећег и четвртог месеца лактације.


Смештај коза, нарочито млечних раса, утиче на количину произведеног млека (млечност је знатно мања ако се држе у мрачним, влажним и непроветреним шталама. Временски услови такође утичу на продукцију млека. При повећању температуре изнад 30°C приметно је смањење производње млека , а исто се догађа ако је температура сувише ниска. При високим спољним температурама смањује се апетит код коза, што се негативно одражава на музност, односно на производњу млека. Висока релативна влажност у штали (преко 85%) неповољно делује на произведену количину млека.


Козје млеко спада у најздравије намирнице поготово када говоримо о млечним производима. Његова хемијска структура је невероватно слична мајчином млеку. Зато у наставку прочитајте како козје млеко може послужити као природни лек.


Од памтивека широм планете козје млеко се употребљава не само за исхрану већ и као помоћно средство за лечење многих болести. У себи садржи мноштво протеина богатих есенцијалним аминокиселинама, широку лепезу витамина и нема тешко сварљивих масти. Не само да је лакше за варење од крављег млека, већ козје млеко садржи мање лактозе, па га лакше могу подносити особе осетљиве на лактозу. Затим, козје млеко у односу на кравље у свом саставу садржи већи ниво витамина ( поготово витамина B6 ), минерала (поготово калцијума), а нижи ниво калорија.остао је близу савршене хране и лако сварљиво оно је погодно за исхрану беба непосредно након престанка дојења. Осим тога, козје млеко је одлична намирница за бебе и децу јер не садржи одређену врсту протеина који често изазива алергијску реакцију код деце.


Кроз историју човечанства козје млеко се препоручује за јачање имунитета, лечење и јачање плућа, против туберкулозе. Козје млеко може бити и добар савезник у борби против стреса. Оно у себи садржи витамине B1, B2, B6 и B12 па стога јача и нервни систем.


Козје млеко има изражене бактерицидне особине, што се повезује са присуством антитела у њему. Од њега се израђују разне врсте сирева који су врло цењени и постижу више цене на тржишту због посебних карактеристичних укуса.




Јакшић Косовка, дипл. инг. пољ.