Овце које у периоду хладног времена јако покисну, тешко могу сопственом топлотом загрејати тело толико да испари вода која се накупила у руну. Ако се таква стања понављају, често долази до поремећаја у терморегулацији, слабљења имунолошког система и појаве болести.


Избор расе за узгој, између осталог, зависи од географско-климатских карактеристика неког краја. Тако, на пример, касно зреле примитивне овце (пр. праменка) добро подносе и ниске и високе температуре ваздуха, па се узгајају на подручјима где племените расе оваца теже могу преживети. Овце пореклом из топлих крајева добро подносе дуга лета и суве благе зиме, али су јако осетљиве у хладним и влажним климатским подручјима, јер имају танку кожу са танким слојем поткожног ткива.


Супротно томе, расе оваца одгајане у хладним и влажним условима (пр. Енглеске меснате расе оваца) имају дебелу кожу и дебело масно поткожно ткиво које редукује губитак топлоте, због чега могу опстати у тим крајевима. Према томе, није могуће било коју расу изабрати за узгој у неком поднебљу, због чега се при изради програма узгоја оваца у појединим земљама узима у обзир и ова чињеница.



УТИЦАЈ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА.


Јак и дуготрајан ветар неповољно утиче на већину раса оваца. По таквом времену овце траже заштићена места и пасу у смеру ветра. У топлим, сувим и влажним крајевима хладан ваздух који струји с планина овцама пружа повољан освежавајући учинак. Пре јачих падавина и осталих наглих промена времена, овце показују немир и пасу врло интензивно. Овце мајке убрзано се крећу према штали, односно местима где борави њихова јагњад и где се узнемирено чују. Остале овце траже заштићена места, а ако тога нема, размак између јединки у стаду се смањује, при том се стварају веће групе у циљу заштите од временских неприлика, стоје непомично погнутих глава све док невреме не прође.


Слабе кише кратког трајања при температури ваздуха 8-12°С подносе готово све врсте оваца. Јаче пљускове вишеструког понављања добро подносе овце полугрубе и грубе вуне, а најтеже расе са фином вуном. Овце које у периоду хладног времена јако покисну, тешко могу сопственом топлотом загрејати тело толико да испари вода која се накупила у руну. Ако се таква стања понављају, често долази до поремећаја у терморегулацији, слабљења имунолошког система и појаве болести. За разлику од наведеног, током влажног и топлог времена накупљена вода у вуни сразмерно брзо испарава, због чега може доћи до одређених промена (оштећивања) у квалитету вуне. Зато при избору узгоја оваца са фином вуном треба о томе водити рачуна и заштитити их од утицаја неповољног времена (држање у штали у периоду лошег времена, постављање надстрешница на пашњацима).


Превише ниске, као и превисоке температуре ваздуха могу лоше утицати на производњу млека. То се може негативно одразити на телесни развој подмлатка, па о томе треба водити рачуна при узгоју јагњади. Зато је објекат за смештај и држање оваца важан предуслов за правилан узгој, јер добро изграђен објекат омогућује примерено здравље, очекивану производну способност и правилну организацију овчарске производње. Осим тога, ако желимо интензивну и рационалну производњу, морамо изградити овчарник са одговарајућим техничко-технолошким решењем, које ће осигурати примерну организацију рада уз што мањи утрошак активног људског рада.



ШТАЛЕ ЗА ОВЦЕ.


Штале за овце могу се градити као полуотворени или потпуно затворени објекти, што зависи од начина држања животиња. Наиме, овце се на већини породичних фарми држе размерно кратко, односно током зиме и за време јагњења. Држање оваца у штали током целе године није уобичајено и спроводи се само на неким сеоским газдинствима која се баве товом јагњади.


Терен за изградњу овчарника треба да задовољи све зоохигијенске и санитарно хигијенске услове, то значи да мора бити изграђен на оцедитом, сувом, по могућству уздигнутом месту. Правилан положај штале треба да буде у смеру исток-запад, како би се на месту које је окренуто према југу могао организовати простор заштићен од ветра, сув и сунчан за пуштање јагњади. Код изградње овчарника такође треба припазити да објекат буде што ближе месту до којег се лако може довести потребна храна.



Штала за држање оваца може бити старији објекат, који већ после мањих реконструкција може представљати идеалан простор за смештај оваца. При том треба имати у виду да овце воле суве и прозрачне штале, јер је из претходно изнетог очито да је влага њихов највећи непријатаљ. Зато старе штале у којима смо држали краве или свиње нису увек најпогодније за држање оваца и треба их на одговарајући начин адаптирати (на пример повећањем прозора, односно омогућавањем бољих услова проветравања, затим уклањањем места за везивање или фиксних преграда – боксова којима су претходне животиње биле раздвојене).


Без обзира да ли се ради о изградњи новог или адаптацији старог објекта, треба се у месту боравка распитати о условима који морају бити испуњени за смештај оваца (општина, пољопривредна саветодавна служба), јер свака новоградња или адаптација често са собом повлачи правне спорове са управним телима. У пракси газдинстава настоји се да објекти за овце буду сразмерни броју животиња у узгоју, при чему њихова дужина не би требала бити мања од 10 метара, а обично износи 12 – 20 метара. Наиме, површина штала мора бити довољно пространа, јер се на малом простору овце гурају, скачу на суседне јединке и озлеђују. Осим тога, при таквим смештајним условима тешко је одржавати микроклиматске прилике, које могу да буду узрок различитих здравствених поремећаја. Зато је држање оптималног броја животиња по јединици површине (табела), један од начина одржавања зоохигијенских услова у објекту на задовољавајућем нивоу.


У нашим условима држања, најприкладнији грађевински материјал за изградњу овчарника је шупља цигла, дрво и бетон, а основни делови штале су темељ, зидови, под, плафон, кров, врата и прозори. Темељи штале су 80 –120 cm. Изграђују се од бетона и имају хидроизолациони слој ради спречавања продора воде. Зидови се настављају на хидроизолациони слој темеља и један су од главних чинилаца топлотне заштите. Најчешће се гради од шупље цигле, при чему унутрашња страна треба бити измалтерисана и обрађена, како би се лакше одржавало чишћење и дезинфекција. Осим тога, треба водити рачуна о одговарајућој изолацији зидова ради спречавања знојења и повећања влаге у објекту. У доњем делу зидови требају имати појачан термоизолациони слој, јер су ти делови зидова (посебно ћошкови) најизложенији зимском продору хладноће. Прелаз зидова у под треба да буде заобљен, јер оштре ивице задржавају највише нечистоће и при том их је тешко очистити.


Одређен број узгајивача оваца може се одлучити на јефтинију варијанту изградње овчарника. У том случају зидови ће се изградити од дрвета са одговарајућом изолацијом између дасака. Свакако да је век трајања такве штале много краћи од зиданог објекта, али је посебно погодна за оне овчаре чије животиње већи део године проводе на отвореном.



Зоран Недељковић