Домаћа бела (Суботичанка) свиња је једина наша племенита раса меснатог типа. Настала је комбинацијским укрштањем суботичке мангулице са племенитим увезеним расама. Генетски основ је мангулица која је укрштана са великим јоркширом, шведским и холандским ландрасом.


Дугогодишњим укрштањем и правилном селекцијом на одабир пожељних потомака, настала је домаћа месната раса која је призната 1966 године. Удео крви ових раса у домаћој белој је: 25% мангулица, 26.5% велики јокшир, 36% шведски ландрас и 12.5% холандски ландрас.


Задржала је добре особине раса од којих је настала: плодност, однос маст – месо, добро искоришћавање хране (особине јокшира и ландраса) али и скромније захтеве у погледу услова гајења, отпорнија је од увезених раса (ове карактеристике наследила је од мангулице). Боја длаке и коже је бела а постоји и мање заступљени шарени тип.



Спада у раностасне расе. По облику и развијености слична је шведском ландрасу који има највећи удео крви у овој раси. Меснати делови су добро изражени са квалитетним месом. Конституција, отпорност и чврстина ногу је веома добра. Ово је раностасна раса, назимице се припуштају са 7- 8 месеци, карактерише је добра плодност, опраси 10-14 прасади од којих одгаји 9-11.


У тову од 25 - 90 kg а постиже дневни прираст и преко 650 g. Уз утрошак хране 3-3.4 kg за kg прираста. У тову преко 90 kg дневни прираст може бити и преко 800 g. Рандман клања је преко 70%, удео меса у полутки је 50 па и 60%. Својим производним карактеристикама и лаком прилагођавању на лошије услове гајења, допринело је да ова раса заузме једно од доминантнијих места у српском свињарству.



Срдан Зафировић дипл. инг.