Гајење дивљих свиња у ограђеним просторима у нашој земљи се примењује већ две деценије. Праћењем резултата добијених на овај начин гајења дошло се до сазнања да су постизани повољни економски ефекти. У неким ловиштима где је постојао организовани интензивни узгој дивљих свиња примењивана је варијанта гајења дивљих свиња са сврхом продукције меса дивљачи. Циљ оваквог начина гајења дивље свиње је да се добије што већа количина меса по јединици површине. Пожељно је да фарме буду у близини ловишта.


Мини фарме се баве товом - дохрањивањем дивљих свиња од три па до 18 месеци старости. Дивље свиње за овакав начин гајења бирају се од крупнијих сојева дивљих свиња, најбоље је да то буде аустријска дивља свиња или ритска линија дивље свиње које достижу веће телесне тежине. Ове две линије дивљих свиња уз интензивну исхрану у старости од 18 месеци постижу телесне нето тежине од 80 kg по грлу.


Величина простора за ову врсту гајења дивљих свиња зависи од броја грла која ће се гајити. Применом одређених мера у усхрани и здравственој заштити густина дивљих свиња може бити велика и до 10 грла на 1 hа. Према томе, величина мини фарме може бити 5-20 hа. У овом нашем типском програму узећемо за величину фарме површину од 10 hа. На овој површини би био капацитет 100 грла дивљих свиња и то 50 мушких и 50 женских грла, која би била издвојена у два ограђена простора.



Дивље свиње се гајe у ограђеном простору под отвореним небом. Простор на коме се гаји дивљач треба да има следећи састав површина: чистине - пашне површине треба да заузимају од 30-70% површине, а остало треба да буду обрасле површине шуме, шикаре, шибљаци и сл


Простор за гајење се ограђује жичаним плетивом висине 1,10-1,20 m висине. Плетиво треба да буде величине окаца 5х5 до 8х8 cm, дебљина жице 2,6 mm. Жичано плетиво се развлачи и прикива на дрвене (најбоље багремове) стубове побијене у земљу на размацима 3 метра стуб од стуба. Стубови су дужине 2 m, од чега се укопава у земљу 80cm, а изнад земље остаје 1,2 m. Плетиво се кланфама прикуцава на стубове са унутрашње стране. Стубови треба да се са унутрашње стране затешу - да им се скине кора, коју треба скинути и на прелазу земља - ваздух у дужини од 60-80 cm. Овај прелаз треба огорети.


У ове ограђене просторе се испуштају прасад после престанка лактације у крмача, у старости око 3 месеца. Женска прасад се одвајају од мушке како не би долазило до парења и ремећења система гајења. У овим просторима свиње остају до 18 месеци старости, докле је највећи интензитет прираста. По највршеној старости од 18 месеци, најбоље је да се довље свиње излове у скупним ловиштима - погонима, што даје највеће економске ефекте. Да би се дивље свиње могле изловити на овај начин треба да постоји полигон за изловљавање, отуда наша препорука у уводу да фарме буду у близини ловишта.


Изловљене свиње би се обрађивале, извадили би им се унутрашњи органи (утроба, срце, џигерица и сл ) и тако под кожом припремљене депоновале у хладњаче и припремљене извозиле на страно тржиштге или испоручивале угоститељским објектима и трговинским организацијама у земљи.


Исхрана је основни регулатор бројности дивљих животиња у природи. Правилна исхрана дивљачи у ограђеним просторима у великој мери утиче на резултате гајења. Општи принципи о којима се мора водити рачуна приликом допунске исхране су следећи:


1. Храна која се даје дивљачи по свом саставу треба бити што природнија.
2. Квалитет хране је лимитирајући фактор у постизању телесних тежина.
3. Храна, било да се производи на властитим њивама или набавља са стране, мора бити разноврсна по свом саставу.


Боље је ако у летњем периоду, односно у периоду вегетације свиње могу да користе што више хране у природи (ливаде, засејане површине, жир, воћкарице и слично). У сваком случају дивљачи се мора, с обзиром на велики број грла по јединици површине, интензивно давати храна током читавог периода гајења.
Вода мора бити доступна дивљој свињи стално и то како за пиће тако и за каљужење.



Допунска исхрана за прасад од 3 месеца старости па надаље се врши по следећим нормативима:













Техничко уређење простора


Ограда

Ограда је од жичаног плетива, развучена на дрвеним стубовима. Висина ограде је 1,10-1,20 m. Дужина спољне ограде (за површину од 10 hа) је 1,3 km, а дужина преграде између 2 простора 0,4 km. Укупна дужина ограде је 1,7 km.


Хранилиште

У оваквом начину гајења дивљих свиња важно је да храна буде заштићена од пропадања услед деловања атмосферилија, а такође да буде заштићена од нерационалног растурања. Да би се удовољило захтевима наведеним потребно је подићи наткривене - полуаутоматске хранилице за концентрате и зрнаста хранива. Оваква хранилишта се подижу на тврдим подлогама (бетонским, каменим или од дасака) од по 40 m2, димензија 8х5 метара. За смештај хране потребно је обезбедити неки складишни простор у близини места исхране. Најбоље је за ову сврху користити већ постојеће објекте у циљу рационализације пословања.


Појилишта и каљужишта

Уколико у ограђеном простору нема природних водотока или бара, неопходно је подићи вештачка појилишта изградњом бунара или пумпи за воду, или пак довођењем воде из водовода ако их има у близини.


Хватаљка

У циљу манипулације свињама, хватања за изловљавање, продаје живе дивљачи или неког случаја вакцинације, потребно је подићи хватаљку за дивље свиње. Њена величина треба да одговара потребама бројног стања дивљачи на фарми. Извлакач се подиже у близини места храњења дивљачи.