Гајење патака у нашој земљи, није ни изблиза тако популарно, као одгој кокоши и ћурака. У последњих педесетак година, одгој патака се обављао на приватном сектору на екстензиван начин, и то углавном на подручју Војводине. Са нешто организованијом и интензивнијом производњом покушало се половином осамдесетих година.Тада је дошло до увоза хибрида комбинованих производних својстава у околини Ваљева и Зрењанина, који је показао добре резултате, али није дошло до неког већег омасовљења ове производње. Међутим, услед појаве болести лудих крава, која је изазвала бојазан код потрошача, месо живине и рибе добија на значају, тако да и месо патака има шансу да заузме боље место у потрошњи меса.


Патка је врста домаће живине, која се гаји највише због меса, а мање због јаја и перја. У питању су живахне, отпорне и скромне животиње, које се одликују брзим порастом. Патке могу да се тове на три начина, у зависности од услова одгоја, али и од резултата који се очекују. Интензиван тов патака подразумева технологију одгоја у којој се тов спроводи у строго контролисаним условима и у затвореним објектима. Овакав начин това даје и најбоље производне резултате, уз најмањи ризик. У полуинтензивном тову, патке се у прве три недеље држе у контролисаним условима, а у наредном периоду се повремено користе испусти. Код екстензивног начина това патке се у прве три недеље држе у објектима, а затим до краја това под једноставним надстрешницама. Полуинтензиван и екстензиван тов доносе и веће ризике у производњи, али и мања улагања.



Савремена производња меса патака подразумева интензиван тов у периоду од 1 до 49 дана старости, уз избор адекватног хибрида, правилно уређење и контролисање микроклимата објеката и детаљно планирање обе фазе одгоја, при чему прва фаза траје три недеље, а друга фаза је период од треће до краја седме недеље.


У нашој земљи, најпознатији и највише коришћени је хибрид под именом Cherry Valley. Овај хибрид, пореклом из Енглеске, настао је укрштањем различитих раса патака, пре свега, ајлесбури и пекиншке патке. Постоји више типова овог хибрида који имају ознаке PL2, PM2, PS1, PS2 и др., од којих је тип PL2 у нашим условима показао солидне резултате и у производњи приплодних јаја, али и у тову бројлера. У интензивном тову, овај комбиновани тип хибрида омогућава да утовљени бројлери за седам недеља достижу завршну масу од три килограма.


У Италији су, на пример, развијени пројекти сеоског гајења 1000 патака и гусака, при чему користи чињеница, да су обе врсте живине отпорне и релативно лаке за одгој и да су неопходна улагања у објекте минимална, односно, често се иде на адаптацију већ постојећих, напуштених објеката. При томе, патке и гуске се не држе само због квалитетног меса, већ се користе и за производњу квалитетних шунки, кобасица, салама и других специјалитета, чиме се остварује и адекватан профит. Оваква искуства могу да буду препорука нашим одгајивачима, како би се ова производња подигла на виши ниво, али наравно, уз адекватну подршку наших научних институција, али и других привредних субјеката