Животињско тело садржи 50-75% воде. Ово указује на њен значај за живот животиње. Још више показује чињеница да животиња може и сме да изгуби само 10-15% телесне воде јер после тога наступа смрт. Животиња може дуже да живи без хране него без воде. Смрт поготово настаје брзо, ако животиња једе суву храну, а не узима воду.


Вода је средина у којој се одигравају сви животни процеси, а тиме и функције исхране. Животиње добијају потребну воду првенствено појењем, затим храном, нарочито сочном, а мањим делом и метаболичким процесима тзв. метаболичку воду. Ову количину воде (метаболичка) не треба потценити. Она је нарочито значајна за преживаре, а вероватно је да животиње (овце) на сушним, кршевитим теренима наше земље зависе доста и од овог извора воде. Количина метаболичке воде може да износи до 3 литра дневно код одраслог говечета. Највише воде ослобађа се код оксидације масти – 1 g воде на сваки грам утрошене масти, а 0,6 g од угљених хидрата и 0,4 g од оксидације 1g протеина. Камила може дуго да издржи без воде захваљујући управо трошењу телесне масти (из грба) за енергетске потребе, као и резерви воде у преджелуцима са којом ове животиње сушних рејона одлично економишу, односно одају минималне количине током оскудице.


Потребе у води зависе од врсте животиње, средине и хране. Све врсте животиња немају једнаке потребе у води. Животињама са житкијим екскрементима потребно је више воде него оне са формираним сувим изметом. Животиња која има обиље воде навикне се на веће количине и конзумира више од својих сродника у оскуднијим условима. Животиње са могућношћу обилнијег узимања воде расту брже и крупније су од оних које немају такве могућности, а унутар исте врсте. Младе животиње и животиње у интензивној производњи на пример млечна грла имају веће потребе у води. Недостатак воде код млађих животиња има озбиљније последице него код одраслих. Први знак недостатка јесте заостајање у порасту.


Средина утиче на обим потребе у води својом температуром, влажношћу и кретањем ваздуха. У сушним пределима и вегетација је знатно сиромашнија водом него у влажним подручјима. Храна може да буде често довољан извор воде за животињу, нарочито зелена храна у време интензивне вегетације. Сува храна (сено, зрно) има премало воде да покрије потребе животиња. Храна богата целулозом, протеинима и пепелом захтева узимање већих количина воде у циљу њиховог оптималног варења, транспорта и метаболизма. Кухињска со јако повећава потребу за водом. Недовољно узимање воде има за последицу смањење производње. То је нарочито видно код високо млечних крава. Зато би за све животиње а нарочито високо производне животиње требало направити аутоматска појилишта, да могу узимати воду по вољи.



Садржај воде у храни и њен значај


Зелена храна садржи 70-80% воде, репа до 90%, кромпир 75%, свежи репини резанци и џибра преко 90%. Жита и зрневље лептирњача садрже 10-13% воде, сено и слама 13-15%. Сушена хранива анималног порекла не би смела имати више од 10-12% воде. По садржају воде хранива делимо на сува (до 15% воде), сочна (60-90%), и воденаста (преко 90%). Сочна и воденаста хранива не могу да се дуго одрже у свежем стању, она се кваре јер је њихова вода један од повољних услова за размножавање микроорганизама, тј.кварење. Зато се ова хранива конзервишу сушењем. Сува хранива могу дуго да стоје под условом да је релативна влажност околног ваздуха нижа од 70%, што одговара влажности хране до 13%. Већа релативна влажност ваздуха утиче на повећање влажности хране и омогућује њено кварење. Влага хране погодује развијању ужеглости хране.



Потребе животиња у води


У млеку које је прва и једина храна младунчади има 5-8 делова воде на 1 део суве материје. Такав је свакако однос воде према сувој материји хране потребан за младунчад. За одрасле животиње у просеку је тај однос ужи и зависи врсте животиња, производности, климатских прилика и држања животиња. Потребе у води појединих врста домаћих животиња, изражене у литрима на kg суве материје хране: говече 3,5-6, овца 1,5-3, свиња 1,5-2, коњ 2-3,5, кокош 2-3. Млечним кравама треба око 30 литара воде дневно и допунски најмање онолико воде колико дају млека. Радни коњи пију лети 30-40 литара воде. Дојне крмаче пију много воде и то до 12 литара по 100 kg телесне масе. Овцама на паши треба 4-6 литара воде, ако је суша, а мање у бујнијој вегетацији




Драган Радосављевић, дипл.инг.пољ.