Козе могу да конзумирају готово сваку зелену биљку која расте у нашим условима. Избор кабастих хранива у њиховој исхрани је веома широк: око 90 биљних врста, а то је знатно више него у исхрани оваца (20) и говеда (17).


Карактеристично је да козе воле када им је оброк разноврстан, односно да се храна чешће мења. То повољно делује на апетит, што се одражава и на производњу. Када нема паше или зелене хране, козама може да се даје силажа (до 3 kg на дан), сточна репа (2-4 kg/дан), парени кромпир (2 kg/дан), споредне производе неких грана прехрамбене индустрије (резанци шећерне репе, пивски требери тд.), сено (до 3 kg/дан) и сламу житарица (до 0,5 kg/дан). Коришћење кукурузне силаже треба да иде уз максимални опрез због могућности појаве пробавних и метаболичких поремећаја. Силажа слабијег квалитета може да доведе и до знатнијег пада у производњи. Зато се количина силаже ограничава и то у комбинацији са неким другим кабастим хранивом.



Према томе како их козе радо једу, гајене крмне културе се деле у три основне групе:

1. луцерка, црвена детелина, италијански љуљ, јежевица, грахорица, овас, кукуруз, сирак, суданска трава;

2. пострне зелене биљке, сено, силажа, грашак;

3. лисичји реп, мачји реп, купус, уљана репица.


Хранива из треће групе не треба да се дају као једина, већ у комбинацији са неким од хранива из групе 1. или 2. Ипак треба напоменути да се најзначајнијим крмним биљкама за козе сматрају луцерка и црвена детелина, и то како у смислу њихове хранљиве вредности, тако и у погледу могућности да их козе једу. Сено треба да буде лиснато и добро осушено. Пошто козе могу врло успешно да проберу добре делове од лоших, треба рачунати да оно што остане после њиховог оброка оне више неће јести. Предност се даје легуминозним сенима, али је у основи прихватљиво свако сено које има доста лишћа. Такође је добар и лисник, као и сено од коприве.



У исхрани коза велике могућности постоје за коришћење разних споредних производа и отпадака
прехрамбене индустрије.


Следећи моменти су битни у вези са избором хранива за козе: младе биљке које козе конзумирају обично имају довољно протеина. Кад год је то могуће треба им омогућити да се хране слободно - на паши. Веће место у исхрани коза треба да заузму разни споредни производи прехрамбене индустрије чији асортиман се из дана у дан увећава. Храна која се даје козама мора да буде колико је год могуће чиста. Валови и јасле морају се држати такође чисто, у супротном случају може да се деси да козе и не додирну храну. Храна треба да се учини привлачном, посебно смеше концентрата. То се може постићи додавањем меласе и сл. у смеше.


Концентрована храна за козе треба да буде грубо (ни у ком случају фино) самлевена, а још боље је када је пелетирана. Козе су далеко осетљивије на убуђала концентрована хранива од оваца и говеда. Због тога треба водити рачуна да се козе хране квалитетном, свежом или добро очуваном храном, а ако се деси да нека хранива (или смеше) одбију, не треба инсистирати на томе већ им треба обезбедити одговарајућу алтернативу. Чињеница је да ће козе које су извесно време слабије храњене бити спремне да конзумирају храну веома слабог квалитета. То је утицај изгладнелости на њихов апетит. Међутим ако се жели стабилна производња, до тога не сме да долази.



Спасић Дејан, дипл. инг.