Мини фарме чија је основна делатност козарска производња не би требало да имају мање од 250 грла, мада су данашње европске препоруке да породичне мини-фарме немају више од 150 грла. За економски исплативу производњу ,минималан број грла не би смео да буде испод сто.


Пре него што одгајивач почне да гаји козе,мора јасно да дефинише циљ гајења. У зависности од тога да ли ће се козе гајити само за производњу млека и додатно меса или ће се поред ове производње организовати и одгајивање приплодног подмладка,зависиће и примењена технологија гајења . У зависности који је циљ гајења постављен ,али пре свега од могућности у погледу обезбеђивања услова исхране, смештаја и неге будући запат коза може да се гаји у крајње екстензивним до врло интензивним условима. Пре него што се одабере одређени систем држања животиња ,требало би да се направи прецизна финансијска калкулација о неопходним улагањима и добити која би одговарала уложеним средствима и била адекватна одгајивачким условима.


Што је већи број коза на фарми ,услови гајења морају бити интензивнији,јер ће се само на тај начин обезбедити економски исплатива производња. Следеће важно питање јесте избор система држања коза. Као и друге врсте преживара и козе могу да се држе искључиво у стаји,комбиновано у стаји и на паши и само на паши. Избор за један од поменутих система држања зависи од бројних фактора,пре свега од расе,климатских услова,расне снаге,расположивих земљишних површина и величине запата.



Раса

Нису све расе погодне за комбиновани и пашњачки систем,већ максимум производних способности испољавају у стајском систему гајења.Ово се нарочито односи на санску козу која изузетно повољно реагује на интензивну производњу у стајским условима.С друге стране,расе које се одликуку робуснијом телесном грађом и отпорношћу могу веома успешно да се држе конбиновано,а чак искључиво пашњачки,али се тај систем држања ипак не препоручује за интензивну козарску производњу.



Климатски услови

Комбиновани и пашњачки систем држања препоручује се у оним областима које се одликују благим зимама пре снега и где има довољно травних површина ,како би се животиње што дужи период током године држале ван стаје.



Радна снага

За фарме које немају довољно радне снаге која би водила рачуна о козама на испаши,препоручује се стајски систем држања.



Расположиве земљишне површине

Уколико су површине такве конфигурације да не дозвољавају употребу механизације за сакупљање травне масе или на њима остаје већа количина несакупљене масе,козе треба држати на пашњаку,јер ће се само на тај начин обезбедити да и те површине буду у потпуности искоришћене.



Величина запата

Врло важно питање на које такође треба одговорити пре него што се приступи формирању стада јесте величина запата са којом се планира почетак производње. Да ли ће се одмах у старту кренути са већим бројем животиња или ће се тај број повећавати из године у годину на првом месту зависи од смештајних и хранидбених капацитета на фарми. Ако услови дозвољавају,производњу треба отпочети оним бројем који ће омогућити остваривање планираног успеха и прихода. Међутим,ако одгајивач нема велико искуство у гајењу коза производњу би требало започети са мањим бројем животиња са тенденцијом повећања величине запата из годне у годину.



Почетни запат

Селекција или одабирање родитеља представља један од основних зоотехничких поступака који је од изузетне важности за успешну производњу. Заснива се на томе да се за приплод одаберу најбољи родитељски парови, с обзиром на испољеност њихових производних особина и њихово порекло.
Основни циљ селекције јесте да свака наредна генерација потомака буде боља у испољавању производних и репродуктивних особина од генерације својих родитеља. Да би одгајивач могао да примени неки од селекцијских поступака, неопходно је да се претходно испуне одређени услови када је реч о вођењу матичне евиденције и извођењу контроле производних способности код коза. До оптималне величине запата одгајивач може да дође на два начина: од мањег стада ка већем и набавком целокупног стада.



Од мањег стада ка већем

Набавком мањег броја квалитетних приплодних коза неколико генерација, од већ постојећег броја животиња могуће је формирање оптималне величине запата задовољавајуће генетске структуре.



Набавка целокупног стада одједном

Овај начин захтева знатно већа почетна улагања, од самог почетка интензивно организовану производњу и сигуран пласман производа. Ако се одгајивач определи за то да постепено повећава величину запата, мора водити рачуна о томе да је, истовремено с увећањем запата, неопходно и одговарајуће унапређење зоотехничких услова гајења а пре свега смештајних и хранидбених капацитета. Такође, значајан моменат о којем треба размишљати пре него што се почне с увећањем запата јесте пласман количине производа, а пре свега млека, као и пласман већег броја јаради.


Ако је почетни запат доброг квалитета, одгајивач има велике шансе да правилном селекцијом и репродукцијом добије потомство које ће се одликовати, ако не бољом онда барем истим производним и репродуктивним особинама као родитељи. С друге стране, почетак с релативно мањим бројем животиња, уз постепено повећање величине запата, може да се препоручи оним одгајивачима који немају много искуства у гајењу коза. У циљу стицања неопходног знања које ће им бити потребно када повећају број животиња које гаје.


Одгајивач свој почетни запат може да заснује на домаћим нископродуктивним расама, на различитим мелезима или на високопродуктивним, племенитим расама. Ако се запат формира од нископродуктивних раса или мелеза (домаћа балканска коза, домаћи бели мелези или домаћа бела коза), одгајивач би требало да настоји да свако наредно парење или осемењавање плоткиња у запату обавља употребом квалитетних, племенитих приплодњака (нпр.санске или алпина расе). На тај начин може да очекује да ће се у свакој наредној генерацији потомака остварити одређено побољшање у испољавању производних особина. Ако запат формира на бази племенитих раса ( већ поменуте санске или алпина расе), да на парење треба наставити у чистој раси, али употребом што квалитетнијих приплодњака.


Набавка целокупног стада одједном од самог почетка захтева интензивне услове гајења. И у овом случају одгајивач може да почне од слабијих производних раса, али само онда ако комплетни одгајивачки услови не одговарају племенитим расама, с тим да треба тежити да се запат што пре претопи или бар оплемени употребом квалитетних приплодњака уз истовремено побољшање услова исхране, смештаја и неге. Ипак је за препоруку ако се набавља цео запат одједном, да се он формира на бази племенитих раса које ће у најкраћем року омогућити производњу која ће исплатити уложена средства.


Да би неки селекцијски пступак или одгајивачки метод дао позитиван резултат неопходно је да постоје што прецизније информације о идентитету ,пореклу,производним резултатима као и свим другим релевантним подацима који могу одгајивачу да помогну у процени и избору родитеља за следећу генерацију .Ти подаци се обезбеђују уз главне и помоћне матичне евиденције .Али пре него што се уопште и приступи вођењу матичне евиденције у козарству,неопходно је да сва грла буду на правилан и одговарајући начин обележена.



Обележавање грла

Обележавање коза један је од најважнијих зоотехничких поступака. Он припада свим осталим и без њега је практично немогућа примена других мера.Основна сврха обележавања јесте идентификација животиња. Тачно и сигурно одређивање идентитета неопходно је ,пре свега за утврђивање порекла грла,а такође и за контролу производних особина, извођење мера селекције, планско парење и оцену потомства. Обележавање се састоји у стављању одређених ознака, бројева,слова или симбола на поједине делове тела животиње. Ознаке се разликују по облику, начину постављања, материјалу од којег су израђене, месту на телу животиње где с постављају. За све ознаке је неопходно да имају тачно одређено значење, како би се грло могло тачно и недвосмиалено идентификовати. За обележавање коза најчешће се примењује ровашење, тетовирање или обележавање маркицама и то један појединачан поступак или у комбинацији са неким другим.



Матична евиденција

Већ при јарењу сваку козу треба евидентирати на тај начин што јој се тетовир број уписује у приручну књигу јарења, заједно са датумом и током јарења, као и полом и масом јарета. Најаважније матичне књиге које се воде у козарству јесу матична књига (лист) јарца, матична књига (лист) козе, регистар јаради, припусни списак и књига припусница, регистар приплодњака и извод из матичне књиге или педигре. Ово је је законски прописана матична евиденција и неопходна је да би једно грло било уматичено и могло да се на тржишту појави као приплодни материјал. За главну матичну евиденцију одговорни су регионални пољопривредни заводи, станице или садашњи назив пољопривредна саветодавна и стручна служба, а њих кординира и њихов рад контролише Републичка селекцијска служба. Један део евиденције може да води и сам одгајивач, али је за то неопходно да постоји уговор склопљен између одгајивача и надлежне пољопривредне службе.



Однос полова у стаду

Приликом формирања или увећања стада (запата) неопходно је да одгајивач оквирно зна колико му је приплодњака потребно за запат и с колико ће младе јаради располагати на крају сезоне јарења. Од тога умногоме зависи искоришћеност смештаја капацитета, план исхране, пласман производа итд.


Ако одгајивач гаји 200 плоткиња једне високопроизводне расе коза (нпр.алпина или санска раса) и ако се свих 200 коза пари или осемени током сезоне парења, бременитих или сјарених коза након парења остаје око 95% или око 190 коза. Ако је просечна стопа ближњења код племенитих раса око 1,8 то значи да се на крају сезоне јарења може очекивати око 342 јарета. Уз природан однос полова "пола-пола", може се очекивати приближно једнак број мушке и женске јаради (171:171). Од тог броја за замену у властитом запату оставља се 20-25% најквалитетнијих младих и женских грла, односно око 43 младе козице, док се остала јарад, и мушка и женска продаје или као приплодна грла другим одгајивачима или као товна. Осим тога за 200 коза неопходно је да се располаже и са осам јарчева од којих би три били тзв.јарчеви пробачи, а пет за приплод.


Ако произвођач располаже са 50 приплодних коза за њихово парење или осемењавање неопходно је да има два приплодна јарца. Уз проценат оплодње од 95% и стопу ближњења од 1,8 до 50 приплодних коза може се очекивати око 85 јаради, и то око 42 грла женске јаради и 42 грла мушке јаради. Од тога би се за ремонт у сопственом запату искористило око 10 најквалитетнијих женских грла док би се осталих 75 јаради искористило или за тов или за продају другом одгајивачу као приплодни материјал.


Треба водити рачуна о томе да ће се структура стада променити ако се за производњу и приплод користе мање продуктивне арсе, а нарочито домаће. Пре свега, стопа ближњења код домаћих раса је мање него код племенитих, па ће се на крају сезоне јарења добити значајно мање јаради него да се за приплод користе племените расе.




Драган Јаковљевић дипл.инг.