Здруживање усева у ратарству пружа велике могућности како у погледу исхране људи, тако и у погледу исхране стоке. Гајењем здружених усева се повећава биолошка разноврсност усева, а тиме и ефикасност плодореда. Код здруживања усева најважнији је правилан избор усева који ће се здруживати. Најважније је да у таквој заједници врсте одговарају једна другој односно да не дође до негативних ефеката, да једна врста угуши другу.


Комбиновање врста зависи од особина земљишта на газдинству као и од циља који се жели постићи таквим начином гајења. Ако се жели побољшати структура земљишта, онда један од усева би требао бити побољшивач земљишне структуре (смеша трава с легуминозама, просо, слачица, уљана репица, лан, суданска трава и др.). Међутим, ако је циљ повећање залиха азота за наредни усев онда је пожељно учешће азотофиксатора (детелине, луцерке, грахорице, грашка, пасуља или соје).


Предност овог система није само у повећању приноса по јединици површине. Напротив, овај начин гајења је пре свега еколошки, рационалан (захтева нешто нижа улагања) и доприноси заштити и очувању природних ресурса. Главни проблем у органској производњи су корови, болести и штеточине. Овај начин гајења усева доприноси смањењу штета од корова, болести и штеточина. Здружени усеви смањују ризик, јер ако један усев страда услед напада болести или штеточина, други усев ће то на неки начин надокнадити.


За здруживање у ратарству постоје различити критеријуми. У пракси је могуће користити више различитих комбинација. Најчешће се комбинују усеви са различитим животним потребама; биљке са дубоким кореновим системом са биљкама које имају слабије развијен корен; биљке са различитом развијеношћу листова; биљке са усправним и високим стаблом са биљкама које имају пузаво и ниско стабло итд.



Комбинација жита или трава и легуминоза су се показале као најбоље у ратарству у коришћењу основних ресурса (воде, хранива, светлости, топлоте и сл.).Легуминозе повољно делују на земљиште и на други усев првенствено због азотофиксације, док жита смањују полегање легуминоза чинећи им ослонац за пењање. Осим тога, вегетациони периоди жита и легуминоза су различите дужине, што скраћује период конкуренције и вертикални распоред листова повољно делује на коришћење светлости.


Повољна комбинација у ратарству је и кукуруз-тикве у којој тикве својим лишћем брзо прекрију површину, те спречавају превелико испаравање воде из земљишта и ницање корова.Осим комбиновања две или више врста биљака, у органској пољопривреди је присутно и здруживање различитих сората једне исте врсте. Различите сорте не само да имају различите потребе у хранивима, води, светлости, него и имају различиту отпорност на болести и штеточине. Наведене чињенице доприносе бољем коришћењу најважнијих ресурса, већу отпорност на стресове и патогене, па самим тим и већим приносима у оваквом гајењу у односу на гајење појединачних сората.



При одабирању различитих сората важно је одабрати сорте које уједначено сазревају.Постоје различити начини здруживања, што пре свега зависи од циља здруженог гајења. Ако сетва пада истовремено, помеша се семе, водећи рачуна о пропорционалној заступљености која може обезбедити највећу продукцију. Као пример, може се навести здружено гајење жита (пшенице и ражи, јарог овса и јечма). Жита и легуминозе у здруженом усеву се могу сејати заједно, а и жетва им је заједничка ако је циљ производња сточне хране. Примери су здружени усеви кукуруза и соје, овса и сточног грашка, овса и грахорице. Постоје и здружени усеви жита и легуминоза чија сетва и жетва (берба) су одвојени, као што су здружени усеви јарог јечма и црвене детелине, кукуруза и тикава, кукуруза и пасуља, кукуруза и сточне репе, пшенице и кима итд.



Два или више усева се могу гајити истовремено у заједничким редовима, дакле нису одвојени ни временски ни просторно. Постоји међутим и начин здруживања у коме усеви нису временски одвојени а просторно јесу, односно свака врста се сеје у свој - посебан ред. На крају, важно је поменути да се усеви могу здруживати и у тзв. тракама што подразумева да су усеви удаљени једни од других с тим да су довољно близу да могу утицати један на други.


Ширење здруженог гајења на већим производним површинама је ограничено из више разлога. Наиме, механизација је углавном прилагођена за једну врсту на једној површини, не постоје сорте и хибриди намењени здруженом гајењу и средства за заштиту болести и штеточина могу одговарати једној а врло тешко обема врстама у заједници.



Рашић Сузана, дипл.инж.