Најраспрострањенији начин сушења зеленог или обичног сена је спровођење целокупног процеса сушења на земљи. Примењују се углавном три начина сушења на земљи, а то су сушење у откосима, у таласима и у навиљцима.



Сушење у откосима

Покошена маса оставља се на земљи док се уз неколико превртања не осуши. Биљке падају у дебелом нерастреситом слоју због чега се споро суше, постоји опасност да покошена маса у току сушења више пута покисне, а вишеструко превртање доводи до врло високих губитака суве материје. Лежање у откосима продужава време стизања других откоса за искоришћавање за већи број дана него што је покошена маса лежала на травњаку. Забележени су и велики губици сирових протеина – до 60% количине коју је травна маса садржала у моменту косидбе, као и витамина А до 100% и витамина B1 и B2 са разграђивањем под дејством сунчевих зрака до 50% првобитног садржаја. Главни губици суве материје и смањење сварљивости установљени су у лишћу, док стабљике задржавају количину сварљиве суве материје чак и при неповољним условима за сушење.



Сушење у таласима

У таласе се сакупља неколико откоса који се набацују један на други, и то обично после провењавања од 6-9 часова, тако да се у таласима спроводи досушивање травне масе. Период досушивања при сушењу у таласима знатно се убрзава због бољег струјања ваздуха кроз растресене набацане слојеве па није потребно превртање. На тај начин се сачува највећи део лишћа од директног утицаја сунца и спречава пресушивање и прегоревање истих чиме се смањују губици ломљењем, а сачува се и већи део витамина.




Сушење у навиљцима

Слично је сушењу у таласима, с тим што се покошена и преврнута маса скупља у веће гомиле, обично висине до 80 cm, у којима се држи без превртања док се не осуши. Овај начин је повољан за сушне крајеве и за сушење лептирњача.



Сено просушено у откосима, таласима или навиљцима скупља се у пластове када садржи око 35% влаге, а после 2-3 дана се дене у стогове или камаре у којима се чува до употребе. С дењењем се почиње када се сено у пластовима осуши на 20-25% влаге. У један пласт се обично садене 0,15-0,2 t. сенa, а при сушењу у условима високих температура 0,3-0,5 t. сена.

Сушење на ваздуху и сунцу као начин припреме сена последњих година добија поново на значају због високих цена енергије за рад сушница било хладним или топлим ваздухом. Траже се методи да се овај начин сушења усаврши, односно да се отклоне велики губици који су раније били везани за сушење на земљи. Један од ових метода је балирање сена.




Милица Попадић, дипл. инг. ратарства и повртарства