Хељда је добила име по грчкој речи fagus, што у преводу значи буква и pyros – пшеница. Њена постојбина је централна Азија где се користила још 6000 г. пре нове ере, одакле се проширила на Тибет, Кину, Јапан и Европу у коју су је пренели Сарацени у XV веку. ХЕЉДА је типично планинска биљка кратког вегетационог периода. Успева на песковитим и влажним подручјима и на надморској висини преко 1000 m.

Не трпи честе кише и велику влагу. Због хранљивих семенки сврстава се међу житарице, иако ботанички припада категорији зељастог поврћа, мада је неки убрајају у воћке. Има кратак вегетациони период и брзо расте. Од сетве до сазревања има отприлике 3 месеца, због чега је погодна као предусев, јер брзим растом пригушује коров. У крајевима са краћим периодом осунчавања погодна је за сејање после мразева и за сазревање пре нових захлађења. Једногодишња је зељаста биљка са чврстом, ребрастом и грубом стабљиком висине 15 – 60 cm, а на крају вегетације разграната и црвенкасте боје. Доњи листови су смештени на дугим петељкама, а горњи су седећи. Листови су срцолики, стреличасти и зашиљени.


ЦВЕТАЊЕ ХЕЉДЕ
За разлику од других житарица на зељастој стабљици се развија и до 2000 крупних и мирисних, белих, ружичастих и црвених цветова.


ХЕЉДА ЈЕ МЕДОНОСНА БИЉКА и ту чињеницу произвођачи користе двојако: довозе кошнице пчела и максималном оплодњом повећавају принос хељде, који понекад може бити и до 50 % већи од приноса који се одвија без помоћи пчела, односно, као последица несигурног опрашивања принос хељде зна да буде знатно мањи. У неким земљама чак сеју хељду само због меда, који је врло квалитетан и цењен. Принос меда по 1 хектару износи и до 90 kg. Мед од хељде је тамне боје а мирис и укус ароматичан.


САЗРЕВАЊЕ ЗРНА је поступно и почиње од доњих бочних изданака. Почиње да се жање кад је 75 % зрна зрело да неби дошло до јаког осипања. Пожељно је да поље буде влажно како би се лом зрна смањио. Сматра се да жетву треба почети кад су доњи спратови зрели а средњи у воштаној фази. Биљка се бере за време цветања а суши се у хладовини на прозрачном месту.


ПРИНОС ХЕЉДЕ у зеленој маси је око 15 t/hа, од чега је само зрно 1,2 - 1,3 t/hа. У пострном усеву, кад је друга сетва у години и при лошим климатским условима принос хељде зна да буде знатно мањи и то од 0,50 – 1 t/hа. Кад се прима на складиштење важни параметри квалитета, осим влаге,су боја и мирис омотача. Свеже пожњевена хељда је светло зелене боје али током складиштења потамни.


ЗРНО ХЕЉДЕ је врло богато хранљивим материјама. Највише има угљених хидрата (око 73%), протеина (11,7%) и биљних уља (2,4%). Од минералних материја највише има калијума (448 mg) и фосфора (282 mg), затим калцијума (114 mg) а нису занемарљиве ни количине магнезијума, натријума и гвожђа. Осим тога садржи и протеине, масти, витамине, микроелементе:јод, цинк, бром, органске киселине и рутин, супстанцу из групе витамина P. По витаминском саставу садржи готово све витамине групе B и велике количине ниацина. Енергетска вредност 100 g. јестивог дела зрна износи 1407 кЈ или 335 kcal. Ако овим биохемијским и енергетским карактеристикама додамо и њену лаку пробављивост велика је штета што је ова вредна намирница запостављена, што се мало производи и мало користи у исхрани.




ХРАНЉИВА ВРЕДНОСТ ХЕЉДЕ

Протеини хељде су квалитетнији од протеина осталих житарица а у себи садрже и витамине B1 и B2, као и витамин P (рутин) који је одличан за отпорност крвних судова. С обзиром да је медоносна биљка има и витамина D (где је мед ту је и витамин D).


Хељдин чај, такође има лековита својства: помаже крвним судовима, поспешује меморију, помаже код реуматизма, глаукома и дијабетеса, смањује висок крвни притисак, подмлађује крвне судове. Плод хељде, осим хранљивих састојака садржи и око 25% биљних влакана која су добра за смањење телесне тежине.


Иако се хељда ретко користи у исхрани на нашим просторима,обилује протеинима, антиоксидансима, витаминима B групе и влакнима тако да помаже у лечењу стреса,несанице и дијабетеса, док чај од њеног цвета лечи бронхитис и ублажава кашаљ.


Има највећу количину аминокиселине лизин од свих житарица. Недостатак ове аминокиселине изазива успорен раст и развој.



О ЛЕКОВИТИМ СВОЈСТВИМА ХЕЉДЕ

У народној медицини, хељда се користи на два начина:

1./ као биљни чај од осушене биљке
2,/ као јело (каша) и чај од семенке хељде.


Познато је и лековито деловање чаја од цвета хељде на дисајне органе и дисајне путеве (кашаљ) а мешавина листова и цветова хељде лечи артеросклерозу крвних судова. Интегрално брашно од хељде користи се за припрему разних облога у лечењу разних кожних нечистоћа (лишајеви, екцеми, чиреви) а у козметици за негу лица и за припрему маски (пилинг).




ПРЕРАДА ХЕЉДЕ могућа је на два начина:

- млевењем ољуштеног зрна хељде
- млевењем целог зрна хељде


За љуштење хељде постоје индустријске линије које омогућавају 100% љуштење хељде и добијање чистог хељдиног зрна. Овакве линије производе фирме ПРОКОП из Чешке и БУХЛЕР из Швајцарске. 100% ољуштено зрно хељде, даље се меље у млину на камен или на млинским ваљцима и користи у пекарској индустрији, а омотач хељде, као споредни производ, након стерилизације, налази примену у производњи јастука.

Неољуштено зрно хељде, прертходно пречишћено, може да се меље као цело зрно и добија се интегрално хељдино брашно које такође налази у пекарској индустрији и производњи тестенине.

На тржишту се хељдино брашно у малопродаји продаје за 2,8-3,2 евра по килограму. То је стимулативна цена да би произвођачи остварили економски ефекат. Значајно је да хељда представља здравствено пожељан производ, а потрошачи све већу пажњу поклањају здравственој исправности производа.




Текст преузет са https://www.agroinfotel.net//