Овом агротехничком мером се углавном поправљају природни травњаци ради повећања приноса и побољшања квалитета травне масе. Међутим, подсејавање има шири значај за поправку деградираних травњака, посебно пашњака у брдском и планинском подручју ради заштите земљишта од ерозије и побољшања животне средине.


Подсејавање се може изводити у следећим случајевима:

- када је травни покривач проређен у већем степену на одређеној површини, услед неповољних природних услова, одсуства мера неге и лошег искоришћавања;

- када је травни покривач потпуно уништен на извесним површинама под утицајем природних фактора (ерозијом и клизањем земљишта) и деловањем човека (крчењем жбуња и шибља, вађењем пањева, претераним искоришћавањем пашњака).


Подсејавање је сетва, усејавање травних и травно-легуминозних смеша у постојећи травни покривач, када је он јаче проређен или на извесним местима потпуно уништен. Иако се ђубрењем и бољим искоришћавањем могу у знатној мери поправити деградирани и проређени травњаци, подсејавањем, а нарочито подсејавањем и ђубрењем ово је успешније. На тај начин се побољшава флористички састав травњака, потенцирају боље траве а потискују лошије и коровске биљке, повећава се густина травног покривача, а посебно његова производност и квалитет, успешније се штити земљиште од ерозије и у целини побољшава животна средина.



За подсејавање се користе полусложене и сложене травне и травно-легуминозне смеше погодних врста трава и лептирњача за постојеће еколошке услове и намену травњака. Уколико се подсејавање изводи са површинском обрадом земљишта (фрезирањем или тањирањем) оно ће бити успешније. Време за подсејавање у брдском подручју је најпогодније у току марта и априла месеца а у планинском у другој половини априла и у мају месецу. Подсејану површину је потребно одмах добро поваљати.


Подсејавање треба да прати ђубрење минералним NPК ђубривима са по 70-90 kg/hа појединачних чистих хранива. Повољан ефекат има и примена органских ђубрива.

Количина семена за подсејавање зависи од степена проређености травњака. Код мање проређених травњака потребно је 15-30 kg/hа семена а уколико има пуно празних места треба повећати количину до 40 kg/hа.


Подсејани травњаци се морају искоришћавати пажљиво да се не би оштетиле младе усејане траве и лептирњаче. На овим површинама не треба вршити испашу у првој години, а косидбу треба изводити касније и на већој висини од земљишта.




Милица Попадић, дипл.инг. ратарства и повртарства