Међу житарицама, јечам има највећи ареал распрострањености, па тако успева и на подручјима која нису најпогоднија за узгој. Када је о јечму реч постоје озиме и јаре сорте са краћом вегетацијом.

Јечам се углавном користи за исхрану стоке јер поседује високу прехрамбену вредност. У прехрани стоке јечам се употребљава као прекрупа, те га је добро помешати са осталим зрнастим културама. Количина јечма у смеси зависи од врсте и начина исхране животиња. У прехрани стоке јечам је одличан у зеленом стању, сам или у комбинацији са сточним грашком или грахорицом, а може да се суши као сено и силира.

Јечам се у индустрији користи првенствено за производњу пива и алкохола јер даје квалитетан слад који се употребљава у пекарској, кондиторској, текстилној индустрији, затим у производњи квасца и скроба.

Јечам обавезно треба гајити у плодореду јер узгој у монокултури доноси ниске приносе, а уз то врло лако оболева. Озими јечам треба сејати раније, па преткултура мора бити усев који раније напушта земљиште. Добре преткултуре за јечам су: зрнате махунарке, уљана репица, сунцокрет, раније сорте (хибриди) кукуруза, детелинско-травне смесе и друге културе.

С обзиром на кратко време вегетације, гајење јечма могуће је и у хладнијим климатским условима, те на већим надморским висинама.

Основну обраду земљишта, орање, за озими јечам, треба обавити 2 - 3 недеље пре сетве (зависно од времена и преткултуре), на дубину око 15 cm, а уколико је земљиште тешко и на њему лежи вода, треба га исподривати. Предсетвено, у еколошкој пољопривреди, треба ићи два пута дрљачом или сетвоспремачем (размак између два прохода треба да буде десетак дана) да бисмо корове испровоцирали на раст, па их поновним проходом дрљаче уништили. За јари јечам, такође, треба спровести основну обраду, орање, 2 - 3 седмице пре сетве, а предсетвено то треба урадити као и код озимог јечма.

Ђубрење се обавља ђубривима органског порекла као што су стајска ђубрива, разни компости и осока. За озими јечам стајско ђубриво треба површински разбацати, па га заорати плитко на дубину 10 - 15 cm, или га истањирати. Други начин примене стајског ђубрива је у јесен, површински разбацати самоистоварним приколицама, када је усев висине 10 - 15 cm. Овим начином површина земљишта се истовремено и настире, а спречава се развој корова.

Прву прихрану јечма најбоље је спровести одмах након зиме када је усев у почетној фази бусања и то осоком или гнојовком. Друга прихрана се обавља само ако је нужно. Код јечма треба пазити да се усев не пређубри азотом јер ће тада доћи до полегања. Количина крутог ђубрива по хектару треба да износи 10 - 15 тона, а количина осоке за једну прихрану по хектару треба да буде око 12 тона. Осока обавезно мора бити разређена водом у размери 1 део осоке напрема 3 дела воде, да приликом примене не би дошло до опекотина биљака. Ђубрење треба обављати по облачном времену или рано ујутро и ноћу да не би дошло до испаравања хранива. Након ђубрења, уколико је могуће, ђубриво треба одмах унети у земљиште.

При избору сорте јечма потребно је знати његову намену која може бити за исхрану стоке или индустријску прераду. Уколико се јечам гаји за производњу пива, тада се бира неки од дворедних јечмова који могу бити јари и озими (дворедни зато што су му уједначенија зрна). За исхрану стоке употребљава се четвороредни или шесторедни јечам.

Сетву озимог јечма треба почети крајем септембра, а завршити до средине октобра. Није добро да се посеје прерано (може страдати од зиме), а ни прекасно јер јечам пре зиме мора да се разбокори што при каснијој сетви није могуће. Сетва јарог јечма је врло осетљива, па је потребно одредити прави тренутак сетве. Након вишегодишњих истраживања, утврђено је да су највећи приноси јарог јечма постигнути када је сетва обављена крајем јануара и почетком фебруара. Раном сетвом јечам има довољно времена за вегетацију, може да искористи зимску влагу, при нижим температурама мањи је интензитет напада штеточина и болести. Уколико јечам није посејан до краја марта, тада га не треба ни сејати.




Дубина сетве јечма је око 3 cm, а међуредни размак 10 - 12 cm. Уколико поседујете машине за култивацију, те штригл (перасту дрљачу), тада се сетва може обавити на међуредни размак од 17 cm. Иде се на склоп од 500 биљака по мm². У еколошкој производњи то износи, зависно од сорте и времена сетве, 200 - 250 kg семена по хектару.

За сетву је најбоље употребити сертификовано семе из еколошког узгоја. Уколико се сеје сопствено семе, треба проверити да ли је здраво и при сетви повећати количину семена за 20 % да би се добио одговарајући склоп. Јари јечам, такође, треба гушће сејати због недовољног бокорења како би на тај начин остварили правилан склоп. Уколико се озими јечам узгаја за кошење у зелено, тада га је добро сејати заједно са грахорицама или легуминозама. На тај начин се у пролеће добија квалитетан откос, након чега на исту парцелу може да се посеје кукуруз или нека друга окопавина.

Индиректне мере регулисања корова укључују правилан плодоред (окопавине, детелинско-травне смесе), допунска обрада пре сетве (сетвоспремач, дрљача, штригл), правовремена сетва и квалитет семена ради брзог раста, сорте са дубоком стабљиком. Уколико је сејано на међуредни размак 10 - 12 cm, тада, након ницања, може се ићи једино директним мерама, штриглом, перастом дрљачом која има флексибилне танке шиљке дужине око 40 - 50 cm. Штриглом се може ићи све до класања јечма. Штригл ради тако да чупка коровчиће до 2 cm дужине, а усеву јечма неће нашкодити.

Уколико је сетва обављена на међуредни размак од 17 cm, тада се уз штригл може употребити и култиватор за јечам који има задатак да корове уништи међуредно (мотичице). Приликом рада култиватором треба бити јако опрезан а трактором треба ићи по сталним траговима да се не би оштетила биљка у реду.

Култивацију јечма најбоље је обавити у пролеће када је усев у фази бокорења. Индиректне мере заштите усева обухватају правилан плодоред, избор повољне сорте, оптималан склоп биљака, умерено и правилно ђубрење, правовремену сетву. Уколико се појави балац (Oulema melanopus) он се успешно може сузбити запрашивањем кречом.

Жетву јечма треба обавити када је влага у зрну испод 13 %. Пошто је јечам склон осипању, треба пажљиво комбајнирати да не би дошло до већих губитака. Род јечма у еколошкој производњи, уколико се задовоље све агротехничке мере и ако је нормална производна година (климатске прилике), износи 4.500 до 5.200 kg/hа. Дакле ако је цена, а то зависи од тржишта, само 20 % већа, уз смањена улагања, биће остварен већи профит него у конвенционалној производњи.



Рената Драговић


Текст преузет са https://www.agroklub.rs/